Mediantrop broj 13
Hana Selimović - Dođite u bioskop
4. decembar // četvrtak //
Hana SelimovićPrva stvar na koju pomislim kad se probudim je Zvezda. Tako i ovog jutra, s tim što se na tu misao odmah nadovezuje nekoliko sledećih: "Večeras imam premijeru u Bitefu, u Zvezdu mogu tek uveče, da li su jeli momci koji su tamo spavali, je li trema ovo što me je zaboleo stomak nakratko, ma ne, nema veze, samo ustani..."
Telefoniranje, Mina, Luka, ima li neki prioritet za danas, izvinjavam se što neću moći da dođem do uveče. Ponosna sam što poznajem ljude koji su pametni i hrabri, srećna sam što Zvezda radi, i ima publike, nadam se da ovo nije kratak talas snage, nego vetar za nove revolucije, koji je razduvao i osvežio Beograd.
Odlazim tamo ipak nakratko, uvek se plašim da ću nešto važno propustiti, na vratima stoji deka i priča Lani i Šurbanoviću o svojoj prvoj ljubavi i sastancima u tom bioskopu. Penjem se gore, toplo je, ali mora da se provetri, svi već rade, iako bunovni, kažu idi kući, imaš predstavu.
Užasnuta sam i prestravljena, jedva gutam i plitko dišem. Peca kaže: Mala, ne vrti se sve oko tebe, preporučio bih ti da tako gledaš na stvar. I ja malo razmislim. Istinu kaže čovek. I dok trepneš već je gotovo, bife, gužva, dim, grlim mamu, uvaljujem joj cveće i oblačim kaput. U Zvezdi je "Beli, beli svet". Ulećem u bioskop, sala je puna, gledam poslednjih 15 minuta, dopada mi se. Gore u kancelariji, Mlađa, Zaviša, Ras i ja. Smejemo se, ekipa Državnog posla napravila epizodu o okupaciji bioskopa.
5. decembar // petak //
Danas snimamo Kickstarter. Kao i sve, prilično gerilski. Par reditelja, par glumaca, humor i stihija, može svašta. Smejemo se dok gledamo šta smo uradili, posle nekoliko dana čišćenja, trčanja, pregovaranja i organizacije, napokon smo se, makar nakratko, bavili svojim poslom. U posetu nam dolazi prijatelj Igor Zarić. Deluje dirnut i uzbuđen. I sam je želeo da bude reditelj. Kaže: "Ja želim nekako da pomognem." Od njegovih donacija smo idućeg dana krenuli u velike obnove. Bacim pogled na zid:
Program za 5.12. 2014.
19:00 - Prašina (r: Milčo Mančevski)
21:15 - 12:08 Istočno od Bukurešta (r: Korneli Porumboju)
00:00 - Tačno u ponoć: Plavi somot (r: Dejvid Linč)
Nije loše.
6. decembar // subota //
Pokret za okupaciju bioskopaSunce na terasi open air bioskopa Zvezda. Na čelu sa našim "majstorom za sve", Jovanom Grčićem. Krov je zakrpljen. Vremenski uslovi nam idu naruku. Prvi put kada je pala kiša, ustanovili smo gde zgrada prokišnjava, drugi put kada je pala kiša, ustanovili smo da zgrada više ne prokišnjava. Prirodne pojave kao detektor funkcionalnosti zdanja. Sala počinje i da se greje. Posećuje nas Srđan Karanović, koji izražava veliku podršku i otvoreno i sentimentalno priča o iskustvu sa svojim filmovima i prvim projekcijama u Zvezdi. Nakon njegovog filma "Nešto između" shvatam da je film star skoro koliko i ja i da smo mi deca "Nešto između" generacije i da smo i dalje u nekom "između". Da li su stvari još uvek i dalje iste, i posle 30 godina? Da li živimo stanje večnog vanrednog stanja? Điđa Karanović potvrđuje osnovanost ove sumnje i blakonaklono i iskreno odgovara na pitanja koja postavljaju prisutni u sali. Nakon razgovora počinje film "Sjaj u travi". Raduje me ideja povratka fenomena "plakanja u bioskopu" zbog čežnjivog, nedokučivog ili romantičnog filma.
7. decembar // nedelja //
Najava na stranici Novi bioskop Zvezda glasi:
Čovek od čelika vas od 19h čeka u Zvezdi, "Nevinost bez zaštite" Dragoljuba Aleksića. Trčim da stignem na film, ispred stoje policajac i policajka. Prolazim pored njih, utrčavam u salu, izvodim Luku i Minu: U hodniku je policija, ne znam šta hoće! Prilazimo im, kažemo dobro veče, oni se smeju, kao srednjoškolci, govore skoro uglas: "Ma ne, mi smo samo ušli malo da se ugrejemo, treba li vam šta, projekcije su svaki dan je l', o pa divno, gde možemo da vidimo program?" Beograd mi se sve više sviđa.
8. decembar // ponedeljak //
Dan je obeležila vest o mejlu koji nam je poslao Mišel Gondri. Završio je animaciju koju je spremao kao znak podrške našoj akciji. Nestrpljivo i ustreptalo se okupljamo u jednoj od prostorija trošne ali svetlucave Zvezde. Hipnotisano gledamo film i zbunjeni ponosom i zadovoljstvom trenutka, odlučujemo da mu snimimo pevajuću zahvalnicu. Grupa od nas desetak se skuplja i izvodi spontani i duhoviti karaoke prepev pesme "Michelle" Beatles-a. Najavljujemo da ćemo pre ponoćne projekcije pustiti njegov kratki animirani film. Doživljavamo da u ponoć Zvezdu poseti preko 50 gledalaca koji se nakon vidnog uzbuđenja i prepuštanja Mišelovoj dirljivoj animaciji, poklanjaju ponoćnom filmu "Enter the void".
9. decembar // utorak //
Kao i posle svakog uzbudljivog dana dođe neki sledeći da demantuje ushićenje. Sastanak u Ministarstvu otkazan, vreme je loše, publike je manje nego ikad, neko je izuo cipele u sali, suze na oči udaraju. Sve deluje dosta bedno i uzaludno. Klonem, prošetam od sale, stepenicama, pored vitraža, u kancelariju sa kaloriferom. A tamo, Mina, Luka, Lana, Jovan, Neven, Miljana, Nikola, Vladimir, Joca, Ras, Andreja, Stefan, Maja, Maja... I ja shvatim da je to sasvim dovoljno za jedan dan. U sali "Orkanski visovi".
10. decembar // sreda //
Danas čitavog dana pokušavam da rekonstruišem događaje u glavi. Budi mi se osećaj da je svaki dan toliko ispunjen i nabijen emocijama, informacijama i malim katarzama, da imam utisak da nekad može da zameni čitavu jednu godinu. Devetnaest dana u okupaciji. Raduje me sutrašnji dan. Proslava "20 godina" od okupacije Zvezde. Želim joj još mnogo svetlećih jubileja. Dođite u bioskop. Jedino što ima snagu da ga sačuva jesu usijani pogledi iz mraka.
Izvor: www.danas.rs
