Mediantrop broj 13
Treći čovek
Selman TrtovacTreći čovek je zajednički umetnički rad dva umetnika, Ranka Đankovića i Selmana Trtovca. Rad se sastoji od tri elementa: skulpture, slike i projekcije slike.
Povod za početak razmišljanja o zajedničkom radu je bila fotografija Stjepana Filipovića. Na fotografiji snimljenoj neposredno pred pogubljenje Filipovića u Valjevu 1942. godine, može se videti kako se ovaj čovek herojski suočava sa smrću. Može se videti njegova pobeda nad strahom i spremnost da umre za ideju u koju je verovao i za koju se borio.
Ova fotografija je ostavila veoma jak utisak na oba umetnika. Oni su bili šokirani, potreseni i, u prenesenom smislu reči, pomereni tim prizorom. To je bila inicijalna kapisla za razmišljanje, za mnoge debate, razgovore i planove. Sam rad, koji je na kraju materijalizovan u formu skulpture udaljio se od početnog predloška toliko daleko da je fotografija ostala samo daleki odjek. Jedina sličnost sa fotografijom, u formalnom smislu, jeste položaj figure koja stoji uzdignutih ruku i stisnutih pesnica.
Ideološki predznak fotografije nije bio suštinski bitan za sam proces umetničkog mišljenja, niti je u fokusu bilo pitanje interpretacije istorije, ni pitanje herojstva, već se umetničko mišljenje prouzrokovano fotografijom odnosilo na vrednosni sistem, kolektivno sećanje, pitanje vizije, ideje, pitanje straha i smrti.
U procesu rada oba, inače veoma različita, autora najpre su se suočila sa problemom artikulacije zajedničkog likovnog jezika. Skulptura je morala biti jednostavna na prvi pogled, morala je biti harmonična i logična. Da bi se do toga došlo autori su prvo tražili sličnosti i zajedniče elemente u pojedinačnim umetničkim pozicijama. Ti elementi su okosnica vizuelnog identiteta skulpture. Idejni deo, unutrašnji prostor, je za autore predstavljao pitanje uključivanja pojma trećeg. Dualistički princip koji ne prihvata mogućnost postojanja trećeg, u realizaciji ovog umetničkog rada bio je isključen. Princip trećeg za ovaj umetnički rad je bio imperativ.
Lična sećanja oba umetnika su, posledično, bila ispisana po unutrašnjoj površini skulpture. Ta sećanja su imala karakter svojevrsnog leksikona sećanja predstavnika dve generacije. Sećanja su lična, ali su pojmovi univerzalni. Svako može imati takva sećanja.
Treći čovek je realni otisak, realna fizionomija tela umetnika odlivena u poliesteru. Odlivak polovine jednog i polovine drugog tela, po vertikalnoj osi, čine telo trećeg čoveka. Svi elementi skulpture su «našrafljeni» na metalnu konstrukciju tako da cela skulptura ima karakter arheološke iskopine. Po unutrašnjoj površini skulpture su sitnim slovima ispisani pojmovi, sećanja svakog od umetnika od najranije mladosti do trenutka nastajanja skulpture. Svaki kvadratni centimetar unutrašnje površine je pokriven tekstom sećanja. Video nadzor, kamera, pozicionirana u zoni glave, snima unutrašnji prostor skulpture, prenosi video signal do projektora, koji tu sliku projektuje na slikarsko platno. Slikarsko platno i projekcija unutrašnjosti skulpture čine elemente svojevrsne mentalne slike.
Ovaj rad je predstavljao veliki izazov za oba umetnika jer je prevazilazio iskustvo samostalnog umetničkog rada, pa i dijalektički princip u odnosu sa drugim umetnikom i postao je na neki način eksperimentalno polje timskog rada, kolektivnog autorstva u kontekstu i plasitike i slike.
Selman Trtovac
