Mediantrop broj 13
Snježana Kordić
Snježana Kordić, lingvist, predavala je petnaestak godina na fakultetima u Njemačkoj: u Frankfurtu, Bochumu, Münsteru i Berlinu. U Njemačkoj je i habilitirala 2002., a prethodno je završila postdiplomski studij lingvističke kroatistike i doktorirala 1993. na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gdje je bila i zaposlena na Odsjeku za kroatistiku od 1991. do 1995. Objavila je više znanstvenih knjiga koje su prevedene na engleski, njemački ili španjolski.
Mr Milan Tepavac Tarin
Milan Tepavac TarinBIOGRAFIJA
1985. diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu
1989. pohađao slikarski atelje u Parizu - Marly le Roi kao stipendista francuske vlade, povodom 200 godina Francuske revolucije
1990. specijalizirao slikarstvo i grafiku na Academia de Bellas Artes u Madridu, Universidad Complutense, kao stipendista španske vlade
2003. magistrirao na prvim interdisciplinarnim magistarskim studijama na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, na katedri za višemedijsku umetnost kod Prof. Čedomira Vasića i Prof. Vladana Radovanovića
Mihailo Ristić
Mihailo RistićRođen 1953.g. u Beogradu, Jugoslavija. Živeo u Kanadi i Velikoj Britaniji. Multimedijalni (višemedijski) umetnik, filmski stvaralac, književni prevodilac, pesnik, pisac, i nezavisni filmski/video/televizijski producent. Bavi se istraživanjima i teorijom u oblasti umetničkog videa i medijske umetnosti. Član Udruženja likovnih umetnika Srbije; član Udruženja književnih prevodilaca Srbije; Gostujući predavač, Interdisciplinarne postdiplomske studije, Univerzitet umetnosti, Beograd (Odsek za višemedijsku umetnost / Specijalističke doktorske studije), 2003-2013.g.
Lazar Jovanov
Lazar JovanovLazar Jovanov je rođen 29.08.1984. u Novom Sadu. Paralelno sa osnovnom, pohađao je i nižu muzičku školu "Isidor Bajć" - instrument violončelo. Bio je i dugogodišnji član Velikog tamburaškog orkestra novosadskog KUD-a "Svetozar Marković", svirajući instrumente (tambure) bas-prim i tamburaško čelo. Posle završene srednje ekonomske škole "Svetozar Miletić" (smer ekonomski tehničar) upisuje Fakultet za menadžment u Novom Sadu, smer Menadžment u medijima. Godinu dana kasnije je primljen na klasu glume profesora Bora Draškovića na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde diplomira 2008. godine, sa prosečnom ocenom 9.28 i stiče zvanje Dipl. glumac - Master dramski umetnik. Dve godine kasnije diplomira i na Fakultetu za menadžment sa ostvarenim prosekom ocena 9.48.
Ana Šturm
Ana ŠturmZgodovinarka in sociologinja, najraje vsakdanjega življenja. Izgubljena v filmu, zasvojena s kavo, ingverjem in prvim snegom. Knjigožerka, raziskovalka, anglofilka in organizatorski frik. Ko bo velika, bo imela svoj kino. Od leta 2007 se ukvarja s filmsko kritiko in pisanjem drugih tekstov povezanih s filmom. Objavlja v revijah Ekran, Kino! in Dialogi in se vpleta v vse mogoče filmske posle. Od leta 2014 soustvarja spletno radijsko oddajo FilmFlow, namenjeno filmu in popularni kulturi. Ukvarja se z organizacijo, promocijo in selekcijo programov na filmskih festivalih. Je soustanoviteljica in programska selektoricafestivala neodvisnega filma FilmMixer v Kranju.
Nenad Jelesijević
Nenad JelesijevićNenad Jelesijević je publicist na področjih sodobne scenske umetnosti, performansa, filma, interdisciplinarnih umetniških praks, arhitekture in oblikovanja. Doktoriral je iz filozofije in teorije vizualne kulture s tezo o kritični umetnini in simbolnem kapitalu, magistriral pa iz videa in novih medijev. Pri raziskovalnem delu se osredotoča na kritično umetnost. Občasno predava na Fakulteti za družbene vede v Ljubljani. Pri zavodu za umetniško produkcijo in raziskovanje KITCH koordinira umetniške, izobraževalne in raziskovalne projekte (www.kitch.si) od leta 2006.
Milomir Mikan Marinović
Milomir Mikan Marinović i unuk ViktorMilomir Mikan Marinović (1947) pripada generaciji filmskih kritičara koja se pojavila početkom sedamdesetih i vrlo brzo preuzela poziciju koju su do tada držali predstavnici jugoslovenske "modern filmske kritike novog senzibiliteta" iz šezdesetih. Studirao je na Pravnom fakultetu i na odseku filmske režije Akademije za PFRTV u Beogradu i posle kraćeg rada u filmskoj produkcijii u pozorištu najveći deo svog profesionalnog angažmana provodi kao nameštenik Jugoslavija filma i Avala filma. Pored ovog primarnog "rada na filmu" Mikan je paralelno, pune dve decenije objavljivao filmske i televizijske kritike, eseje i filmsko-teorijske oglede u časopisima, na radiju i na televiziji. Jedan je odosnivača i stalnih članova redakcije časopisa "Filmograf" koji je pokrenut 1976. Od 1994. Marinović živi u Oklandu na Novom Zelandu gde radi kao srednjoškolski profesor.
Enes Halilović
Enes HalilovicEnes Halilović, pripovedač, romansijer, pesnik, dramski pisac i novinar, rođen je 5.marta 1977. u Novom Pazaru.
Objavio je zbirke poezije: Srednje slovo (1995), Bludni parip (2000), Listovi na vodi (2007) i Pesme iz bolesti i zdravlja (2011), Zidovi (2014), zbirke priča Potomci odbijenih prosaca (2004) i Kapilarne pojave (2006), drame In vivo (2004) i Kemet (2010) i roman Ep o vodi (2012).
Osnovao je novinsku agenciju Sanapress, književni časopis Sent i web časopis za književni intervju Eckermann. Priče, poezija i drame Enesa Halilovića objavljene su u zasebnim knjigama na engleskom, poljskom, francuskom, makedonskom i turskom jeziku, a proza i poezija je prevođena na engleski, nemački, španski, ruski, arapski, turski, francuski, poljski, rumunski, ukrajinski, mađarski, slovenački, letonski, albanski, makedonski, grčki, bugarski i katalonski jezik.
Aleksandar Rafajlović
Aleksandar RafajlovicRođen 1957. godine. Studirao slikarstvo u Beogradu i Parizu. Živi u Beogradu i Portugalu kao umetnik i ulični portretista. Potomak bokokotorskih ikonopisaca Dimitrijevića-Rafailovića, jedanaestorice slikara iz pet generacija koji trajanjem od skoro dva veka čine najdugovečniju porodičnu slikarsku radionicu u Evropi. Sin, muž i otac troje dece. Vrhunski doprinositelj nacionalnoj kulturi.
Ana Kotevska
Ana KotevskaPosle završenih studija na Katedri za muzikologiju FMU i Odseku za komparativnu književnost sa teorijom na Filološkom fakultetu BU, kao stipendista francuske vlade nakon trogodišnjih studija brani tezu iz oblasti muzičke estetike na Univerzitetu Sorbonne – Paris I pod mentorstvom Vladimira Jankelevića.
Karijeru ostvaruje na različitim funkcijama kao urednik, muzički kritičar i radiofonski stvaralac Trećeg i Drugog programa Radio Beograda do 1994. kada je iz političkih razloga upućena na prinudni odmor. Do penzionisanja deluje kao direktor Muzičkog informativnog centra SOKOJ-a, rukovodilac Legata Josipa Slavenskog i izdavač Medjunarodnog časopisa za muziku ‚‚Novi zvuk''. Krajem 2012. izabrana je za predsednika Muzikološkog društva Srbije.
Hanna A. W. Slak
Hanna SlakHanna A. W. Slak je bila rojena leta 1975 v Varšavi. Diplomirala je na ljubljanski AGRFT. Je scenaristka in režiserka številnih kratkih in dokumentarnih filmov ter dveh mednarodno nagrajenih celovečercev. V svojem prvem celovečercu Slepa pega (2002), ki je bil med drugim prikazan v Cannesu kot eden od najzanimivejših slovenskih filmov desetletja, se je ukvarjala s problematiko odvisnosti od heroina, metadonske terapije in aidsa, pa tudi z vprašanjem iskanja ljubezni in svobode. Soustvarila je omnibus Desperado Tonic (2004);njen drugi celovečerec je bil otroški film Tea (2007), ki je v ospredje postavil ksenofobijo in umik v fikcijo; film je prejel štiri nagrade vesna na Festivalu slovenskega filma. Njen pomemben režiserski podvig je tudi ena od petih zgodb v koprodukcijskem filmu Neke druge zgodbe (2010).
Varja Đukić
Varja ĐukićRođena 18. aprila 1962. godine u Zagrebu, Hrvatska. Osnovnu (OŠ Savo Pejanović) i srednju školu (Gimnazija Slobodan Škerović) završila u Podgorici 1980. godine, Lučonoša.
Studije glume na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, upisala 1980. godine na klasi Ognjenke Milićević. Kao student druge godine, igrala glavnu ulogu u fimu Variola vera u režiji Gorana Markovića i dobila nagradu za najboljeg debitanta na Jugoslovenskom filmskom festivalu u Puli, iste godine igrala u fimu Stepenice za nebo, Miroslava Lekića. Kao student treće godine igrala glavnu ulogu u seriji JRT Banjica, režija Sava Mrmak. Kao student četvrte godine, debitovala na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu u predstavi Zli dusi, režija Steve Žigona, igrala glavnu ulogu u predstavi Mara – Sad u režiji Petra Zeca u pozorištu Dvorište.
Марија Ненадић
Marija NenadićМарија Ненадић рођена 1986. године у Зрењанину, живи у Букурешту (Румунија). Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду – Катедра за румунистику где је и мастерирала на Румунској књижевности. На Универзитету у Букурешту дипломирала на Факултету за књижевност – Светску компаративну књижевност и на Факултету за стране језике – Енглески језик и књижевност- америчке студије а на истом универзитету мастерирала Књижевну комуникологију југоисточне Европе. На Фалутету за књижевност Универзитета Букурешт докторирала 2014. године са тезом „Књижевност на периферији. Авангарда у Србији и Румунији између два рата" под менторством академика Еуген Симиона.
Зоран Стефановић
Zoran StefanovićЗоран Стефановић (1969) је српски писац, издавач и културни активиста. Дипломирао је драматургију и сценарио 1994. на Факултету драмских уметности у Београду. Његове драме, проза и графички романи преведени су на македонски, румунски, словеначки, енглески, француски, украјински и руски.
Био је оснивач неколико међународних културних мрежа и издавачких пројеката: „Пројекат Растко", „Дистрибуирани коректори Европа", „Пројекат Гутенберг Европа"... Један је од иницијатора „Балканске културне мреже" 1995. са културним активистом и музичким продуцентом Никосом Валканосом и другим колегама, а од 2004. активно подржава неколико Википедија, нарочито у Источној Европи.
Zlatko Paković
Zlatko PakovićRođen 1968 godine, po zanimanju reditelj i pisac. Diplomirao pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Tokom devedesetih režirao u pozorištima u Bugarskoj i na Kipru, a zatim u Srbiji, uglavnom u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Tu razvija osobenu poetiku žestokog političkog komentara i naglašenog ludičkog izraza. Takve su predstave: „Zatvor podunavske regije" (prema četiri drame Biljane Jovanović) i „Gospođa Olga – u potrazi za konačnom verzijom" (prema komadu Milutina Bojića).
Đorđe Bajić
Đorđe BajićRođen 1975. u Beogradu. Diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Magistar teorije umetnosti i medija (magistarska teza: Noir vs neo-noir: transformacija i mutacija vrste (na primeru: Poverljivo iz L.A), 2007. godine). Kolumnista E-magazina (Beograd). Objavljivao filmske kritike i eseje iz teorije filma u časopisima TkH i 3+4.
Ivan Čolović
Ivan ČolovićRođen 1938. u Beogradu. Na Filološkom fakultetu u Beogradu diplomirao opštu književnost (1961) i magistrirao (1972) romanistiku. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu doktorirao etnologiju (1983). Radio je kao urednik u nekoliko izdavačkih preduzeća, a u penziju je otišao (2000. godine) kao naučni savetnik Etnografskog instituta SANU. Bio je predavač i gostujući profesor na univerzitetima u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, Italiji, Engleskoj, Sloveniji, Švajcarskoj i Poljskoj. Preveo je desetak knjiga sa francuskog, među njima najviše dela Rolana Barta i Žorža Bataja. Objavio je 17 knjiga studija i eseja. Dobitnik je sledećih nagrada i priznanja: Herderova nagrada (2000), Orden viteza Legije časti (2001), nagrada «Konstantin Obradović » (2006), povelja "Prijatelj lista Danas" (2009), zvanje počasnog doktora Varšavskog univerziteta (2010), nagrada „Vitez poziva" (2010) i medalja „Konstantin Jireček" (2012). Biblioteku XX vek osnovao je 1971, a od 1988. je i njen izdavač.
Branko Vučićević
Branko VučićevićBranko Vučićević (1934) je autor, prevodilac i scenarista. Napisao je scenarije za filmove Rani radovi (1969), Splav Meduze (1980) i Umetni raj (1990). Blisko sarađivao sa Dušanom Makavejevim kao ko-scenarista i pomoćnik reditelja na filmovima Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT (1967), Nevinost bez zaštite (1968) i Mister Montenegro (1981). Vučićević je autor više publikacija o filmu i umetnosti, kao što su Avangardni film 1895-1939 (1984), Imitacija života (1992), Paper Movies (1998) i Srpske lepe umetnosti (2007).
Živi u Beogradu.
Dušan Makavejev
Dušan MakavejevDušan Makavejev rođen je 13. oktobra 1932. godine u Beogradu. Osnovnu školu pohađao je u Novom Sadu. Nakon završenih studija psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1955), upisuje Akademiju za pozorišnu umetnost u klasi prof. Huga Klajna. Od 1953. godine počinje da realizuje prve amaterske filmove u Kino klubu ''Beograd''. Kao kino amater stiče priznanja u zemlji i inostranstvu. Od 1958. radi dokumentarne filmove, a prvi celovečernji igrani film Čovek nije tica realizuje 1965. Za svoj filmski rad dobio je oko pedeset nagrada. Za film Nevinost bez zaštite (1968) dodeljene su mu nagrade u zemlji i inostranstvu: Oktobarska nagrada Beograda, Srebrni medved u Berlinu, Srebrna arena u Puli, nagrada Žaromet ljubljanske revije EKRAN.
Jela Krečič
Jela KrečičJela Krečič je leta 2002 diplomirala je iz manifestov slovenskih zgodovinskih avantgard na Fakulteti za družbene vede Univerze v Ljubljani. Doktorirala je iz filozofije z diseratcijo Filozofija, fantazma, film leta 2009 pod mentorstvom Mladena Dolarja na Filozofski fakulteti. Dobrih deset let piše za časopis Delo. V zadnjih letih je so-uredila zbornika Proti koncu o TV serijah in Lubitsch Can's Wait o Ernstu Lubitschu.
Bojan Đorđev
Bojan DjordjevPozorišni reditelj aktivan u institucionalnom pozorištu i na nezavisnoj sceni. Njegova interesovanja u pozorištu i performansu uključuju kolektivno autorstvo, post-dramski tekstualni/jezički performans i teorija-kao-praksa. Autor, reditelj i izvođač brojnih projekata u Beogradu i nekoliko u Beču, Njujorku, Amsterdamu, Cirihu, Štutgartu, Gentu, Lionu, i Zagrebu. Od 2002 godine sa vizuelnim umetnikom Sinišom Ilićem razvija i izvodi nomadski (Gent, Zagreb, Štutgart, Bukurešt, Beograd, Beč, San Dijego, Rijeka, Njujork) projekat Pustinja slike. Član uredničkog kolektiva i jedan od su-osnivača platforme i časopisa za izvođačke umetnosti 'Teorija koja Hoda'. Artist in residence: Akademie Schloss Solitude, Štutgart 2004/05; Les laboratoires d'Aubervilliers, Pariz, kao deo TkH projekta How to do Things by Theory 2010; Artslink/New York Theatre Workshop, Njujork 2011. Trenutno na master programu DasArts u Amsterdamu.
Diplomirao pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a magistrirao teoriju umetnosti na Univerzitetu umetnosti, gde je trenutno i doktorant.
Hrvoje Turković
Hrvoje TurkovićHrvoje Turković (Zagreb, 4. XI. 1943.) je diplomirao filozofiju i sociologiju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu (1972.), magistrirao iz filmskih studija na New York Universityju kao Fulbrightov stipendista (1976.), a na Filozofskom fakultetu doktorirao filmskoteorijskom tezom (1991). Od 1965. djeluje kao kritičar i esejista, urednik u više časopisa (najdulje u Hrvatskom filmskom ljetopisu, od 1995.), a od 1977.-2009., bio je nastavnik na Akademiji dramske umjetnosti (danas u mirovini, kao redovni profesor). Bio je polazni voditelj Multimedijskog centra Studentskog centra u Zagrebu (MM centra; 1976-77.), polazni predsjednik Hrvatskog društva filmskih kritičara (1992-94.), a od 1998. predsjednik je Hrvatskog filmskog saveza. Bio urednikom i suradnikom za filmsku teoriju u Filmskoj enciklopediji 1-2 (1985/1990), suradnikom u Filmskom leksikonu (2003.) te voditeljem je znanstvenog projekta Filmski enciklopedijski rječnik (od 2008), glavni urednik izdanja u radu (Leksikografski zavod Miroslav Krleža). Objavio je preko 700 članaka o filmu, televiziji i kulturnim problemima u novinama, časopisima, katalozima, na radiju, u zbornicima te 13 knjiga.
Srđan Veljović
Srđan VeljovićFotograf i kulturni radnik. Rođen 1968. godine. Završio Elektrotehnički fakultet. Član ULUS.
Bavi se problemom identiteta i njegovog uspostavljanja kao polja konstituisanog izvana, istražujući mesta prestupa granica koje ga definišu. Realizovao projekte: Arhitektura i fašizam, Lep život kao eksces, Nebo, Granice roda, Ekonomija moći heteroseksualne veze, Koliko visoko je bezbedno, Nož žica, Umeće tranzicije, Transponovanje – Džoni Racković, Mnoštva, Tehno – pozicije potkulture, Moguća mesta solidarnosti, Muzeji i još po neko mesto sećanja, Fotografije, potreti, Bioskopi u kulturi sećanja, Industrija, 20-25-29. Izlagao više puta grupno i samostalno u Srbiji, Makedoniji, Hrvatskoj , Bosni, Sloveniji, Rumuniji, Albaniji, Austriji, Nemačkoj.
Nikola Strašek
Nikola StrasekNikola Strašek (Zagreb,1978) završio je Klasičnu gimnaziju u Zagrebu, studirao komparativnu kniževnost i latinski jezik na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, filmsku i TV režiju na Akademiji dramske umjetnosti u Zagrebu. Studentski dokumentarac "Ubil bum te!" sudjelovao je na više inozemnih i domaćih festivala, studentskih i profesionalnih. Prikazan je u dokumentarnoj natjecateljskoj konkurenciji 14.Sarajevo film festivala 2007., izabran je među 18 dugometražnih, dokumentarnih i animiranih filmova da predstavlja hrvatsku kinematografiju na Festivalu hrvatskog filma u New Yorku 2007., u sklopu Pulskog filmskog festivala kao jedan od nagrađenih filmova na 16. Danima hrvatskog filma, na Festival du Court Metrage de Bruxelles 2008., 12. International Student Film Festival u Tel-Avivu, Izrael ( 31.5.-7.6.2008.) i South East European Student Film Festival - 3. Early Bird Festivalu u Sofiji, Bugarska, 14. Festivalu filmskih škola MEDIASCHOOL 2007. u Lodzu u Poljskoj, te na 27. VGIK International Student Festival u Moskvi; osvojio Grand prix na bijenalnoj reviji studentskog filma u zagrebačke ADU-FRKA, nagradu "Jelena Rajković" za najboljeg mladog redatelja koju dodjeljuje Društvo hrvatskih filmskih redatelja, nagradu za najboljeg debitanta na 16.Danima hrvatskog filma, nagradu za najbolji dokumentarni film u međunarodnoj konkurenciji Tabor Film Feativala, nagradu za najbolji hrvatski dokumentarni film 2007. godine na festivalu hrvatskog dokumentarnog filma Liburnia film festival.
Aleksandar Milosavljević
Aleksandar MilosavljevićРођен 1958. у Београду. У Српском народном позоришту од 2003. радио као уметнички директор, директор Драме и саветник за уметничка питања, пројекте и медије. Дипломирани менаџер у медијима (Факултет за менаџмент у Новом Саду), апсолвирао Теорију књижевности са науком о књижевности (Филолошки факултет у Београду), студирао на Катедри за психологију Филозофског факултета у Београду.
Био селектор Стеријиног позорја, Југословенског позоришног фестивала, Дана комедије, Фестивала медитеранског позоришта „Пургаторије", Јоакимфеста, Фестића, као и уметнички директор и селектор позоришног програма БЕЛЕФ-а.
Vitomira Lončar
Vitomira Lončardr. sc. Vitomira Lončar, doc. art. Rođena u Zagrebu 7. travnja 1959.
• doktorat znanosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, grana teatrologija i dramatologija, tema "Kazališna tranzicija u Hrvatskoj - kulturni, zakonodavni i organizacijski aspekti"
• diplomirana glumica, direktorica kazališta "Mala scena"
• docentica na TV Akademiji - Visokoj školi multimedijskih i komunikacijskih tehnologija u Splitu
• docentica na Muzičkoj akademiji u Zagrebu, vanjska suradnica
• certifikat: Professional TQ trainer (2011)
• certifikat: E-Learning Tutoring (2013)
• edukacija Priprema virtualnog predavanja - webinara (2014)
• certifikat: E-learning Course Design (2014)
• Senior fellow research
• izvršna producentica festivala Mliječni zub
• izvršna producentica Epicentra
Sonja Leboš
Sonja LebošSonja Leboš (Zagreb, 1967), kandidatkinja za naslov doktora znanosti na Sveučilištu u Zadru (radni naslov: Grad na filmu, film u gradu), etnologinja i kult.antropologinja te hispanistica (FF u Zagrebu), ekspert za kulturni turizam (Sveučilište u Bolonji) i likovni pedagog (Freie Hochschule Stuttgart, 1997), oblikuje brojne edukativne, umjetničke i urbano-istraživačke programe, radionice i projekte od 1992. god. Urednica je izdanja prijevoda Brune Latoura 'Nikad nismo bili moderni. Ogled iz simetrične antropologije' (2003), u izdanju Arkzina i UIII-a, podrška Ministarstva za kulturu RH, Centre du livre, Francuska, Soros Zaklade Hrvatska, Ministarstva za znanost i obrazovanje RH. Objavljivala u časopisima Čovjek i prostor, Pangea te za HRT, u stručnim (peer-reviewed) časopisima na hrvatskom (Etnološka tribina, Studia Ethnologica), engleskom (bolonjska teza Grad kao produkt u cijelosti je objavljena u dvojezičnom španjolskom stručnom časopisu Los Pasos) i njemačkom jeziku (Raum: Konzepte. Stadt als Dialog, Struktur als Model, 2008). Od 2014. godine predaje na Ženskim studijima, kolegij pod naslovom Žena u gradu, grad na filmu.
Renata Balzam
Renata BalzamRenata Balzam rođena je 1986. godine u Subotici. Paralelno sa svojim formalnim školovanjem bavi se baletom i neformalnim obrazovanjem. Diplomirala je 2010. godine na master studijama pri Departmanu za arhitekturu i urbanizam na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Grupni rad sa master studija bio je izložen na Salonu arhitekture u Beogradu. Po završetku postdiplomskih studija upisuje dvogodišnje specijalističke akademske studije na istom departmanu dok uporedo radi kao demonstrator na nekoliko predmeta. Na ovaj način stiče i zvanje Specijalista inženjer arhitekture. Student je doktorskih studija istog departmana. Učesnik je i organizator, velikog broja domaćih i međunarodnih izložbi klasičnih i višemedijskih formata od kojih je "Arhitektura, da li se to pleše?" njen prvi autorski projekat. Deo je tima koji je 2013. godine dobio nagradu Ranko Radović u kategoriji televizijske emisije, izložbe, multimedijalne prezentacije. Izlagala je i učestvovala na nekoliko međunarodnih naučnih i stručnih konferencija. Bavi se projektovanjem, istraživanjem i dizajnom prostora.
Milan Vlajčić
Milan VlajčićMilan Vlajčić (novinar, književnik, književni i filmski kritičar). Rođen 23. avgusta 1939. u Beogradu, (otac Mihajlo, industrijalac, majka Vera, istoričar umetnosti). Diplomirao na Katedru za opštu književnost sa teorijom književnosti beogradskog Filološkog fakulteta. Književne kritike i oglede objavljuje od 1960. u časopisu 'Delo' i drugim publikacijama. Uređivao je kulturne rubrike 'Studenta' i 'Mladosti', književne listove i časopise 'Vidici', 'Gledišta' i 'Književni glasnik' (izdavačka kuća Otkrovenje) Od 1970. kao novinar i urednik dnevnog lista 'Politike' pisao je o pozorišnu, televizijsku i radio-kritiku, a od l985-2004. bio je stalni filmski kritičar tog lista. Od 2004. stalni je filmski kritičar i kulturni komentator dnevnog lista 'Blic'.
Ivan Tobić
Ivan TobićIvan Tobić (poznatiji kao Tobić Tobić idol mladih) tokom svog života bavio se muzikom, novinarstvom, raznim medijskim ekperimentima (kao što je pisanje nadrealistickog poetskog horoskopa za visokotiražne dnevne listove), a jedan je i od osnivaca umetničke trupe Ilegalni poslastičari. Objavio je knjigu priča "Građen sam ko sveti lonci" i roman ''Tobiđenja dušo moja". Trenutno radi kao DJ, sarađuje sa Zemunskim malim umetničkim centrom (ZMUC) i jedan je od najaktivnijih članova gastro-ciklo-art organizacije Debeli biciklisti.
Vladimír Valentík
Vladimír ValentíkVladimír Valentík, publicista, výtvarný kritik a kultúrny pracovník sa narodil 14.9.1959 v Báčskom Petrovci. Študoval filozofiu a neskoršie aj dejiny umania na Filozofickej fakulte v Belehrade. Pracoval ako novinár v Novosadskom rozhlase, rozhlasovej stanici Petrovec. Učil na Gymnáziu Jána Kollára v Báčskom Petrovci. Ból riaditeľom Domu kultúry 28. októbra v Báčskom Petrovci a neskoršie aj Domu kultúry Báčsky Petrovec pri čiom zakladaní v roku 1996 aj účinkoval. Inicíroval a účinkoval pri zakladaní početných inštitúcií a podujatí vojvodinských Slovákov, akými sú: Slovenské vojvodinské divadlo (2003), Galéria Zuzky Medveďovej a Galéria K. M. Lehotského v Báčskom Petrovci (1989), Bienála slovenských výtvarných umelcov v Srbsku (1991), JArt – jarmok umenia (1996), Rockton (1995) a Slovenského vydavateľského centra (2007), ktorého riaditeľom je od založenia. Ból predsedom Spolku vojvodinských slovakistov pre Báčku od roku 1990. Postavenie podpredsedu Národnostnej rady slovenskej národnostnej menšiny v Srbsku má od založenia roku 2003. Je autorom niekolkých výtvarných monografií a kníh z dejín výtvarného umenia vojvodinských Slovákov a editor niekolkých knižných zborníkov prác. Je členom redakcie časopisu pre literatúru a kultúru Nový život a zostavovateľom ročenky Národný kalendár od roku 2000. Zároveň je členom slovenskej redakcie Divadelného múzea Vojvodiny. Za svoju prácu sa mu dostali počtné ďakové listy, uznania a ceny a medzi ními aj Iskra kultúry. Je členom Spolku spisovateľov Vojvodiny a Spolku slovenských spisovateľov v Bratislave, ako aj Únie slovenských výtvarníkov v Bratislave.
* * *
Mr Marija Aleksandrović
Marija Aleksandrović
Marija Aleksandrović (1972, Novi Sad), gatisarda master po Filozofsko fakulteto ando Novi Sad. Lil savo ramosarda pe master si: "Purane thaj neve rromane đilja ande Vojvodina". Sas pe but seminarja ande save sas pučipe pale rromani čhib. Averenca ramosarda but e publikacije pale romani kultura. Ćerel bući sar sikamni pale romani čhib, pe Uči škola pale sikavipe vinajengo "Mihailo Palov" ande Vršco.
* * *
Ивана Васева
Ivana VasevaИвана Васева (1984, Македонија) дипломирала на Факултетот за историја на уметност при Универзитетот „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје. Има специјализирано во областа на кураторството на Кураторската програма (2011/2012) на de Appel arts centre во Амстердам, Холандија. Била една од учесниците на проектот „Расшколувано знаење“,колективно самообразование во уметноста и културата (во организација на „Теорија која Хода“ од Белград и „Контрапункт“ во Скопје).
Dimitrije Diško Marić
Dimitrije Diško MarićDimitrije Diško Marić završio Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1958. Prva samostalna izložba u Ateljeu 212 1959 godine. Druga u Galeriji kulturnog centra u Beogradu 1966.g (M.Kolarić, Radio Beograd 1966: „On je jedan od onih naših umetnika koji su poznatiji u inostranstvu nego kod svoje kuće i kojima su mnoge čuvene galerije otvorile svoja inače dobro čuvana vrata“…Prvi put izlaže u Parizu 1960g. u čuvenoj galeriji Bernhejm’žen osnovanoj 1795 g. (koja je prva lansirala impresioniste) na izložbi „Formes et Couleurs“ i 1961 g. na izložbi od impresionista do naših dana „Au Fil de L’Eau“.
Greg DeCuir
Greg DeCuir Greg de Cuir, Jr je doktorirao na Fakultetu dramskih umetnosti u 2012. Napisao je knjiga "Jugoslovenski crni talas" u 2011 (Beograd: Filmski centar Srbije). Radi kao selektor za Alternative Film/Video u Beogradu i kao odgovorni urednik za casopis NECSUS (Amsterdam University Press).
Sezgin Boynik
Sezgin BoynikSezgin Boynik (1977), lives and works in Helsinki. He is Phd candidate in Jyväskylä University Social Science department. He is working on thesis "Cultural Politics of Black Wave in Yugoslavia from 1963 to 1972". He has been publishing on punk, relation between aesthetics and politics, on cultural nationalism, Situationist International and Yugoslavian cinema. Co-edited reader "Nationalism and Contemporary Art" (with Minna L. Henriksson, Rhizoma & EXIT, Prishtina, 2007), and co-authored book on "History of Punk and Underground in Turkey, 1978-1999" (with Tolga Guldalli, BAS, Istanbul, 2008) Apart from scholarly work he is also active as conceptual artist. Recent articles include "New Collectives" (Retracing Images, Brill, Boston & Leiden, 2011), "Cultural Policy of Dusan Makavejev" (Kino! Journal No. 15, Ljubljana, 2011)
Neđo Osman
Kratka Biografija na srpskom
Neđo Osman je rodjen u Skoplju, Makedonija. Diplomirao je Glumu na Filmskoj i Pozorišnoj Akademiji u Novom Sadu u klasi profesora Radeta Šerbedžije. Glumačku karijeru započeo u romskom Teatru Phralipe iz Skoplja. Već prije i tokom studija bio je angažiran na sceni Narodnog pozorišta u Subotici/KPGT, na sceni Novosadskog Pozorišta. Gostovao je na sceni Jugoslovenskog dramskog poszorišta u Beogradu, na sceni Novosadskog Pozorišta. Igrao je glavne uloge u mnogim klasičnim i modernim dramama, i za to je dobivao mnoge superlativne kritike kao i brojne nagrade:
Ištvan Besedeš
Ištvan BesedešIštvan Besedeš (Beszédes István, 1961.) pesnik, prevodilac, urednik. Organizator Kulturnog Centra Mladih u Senti (od 1986 do 1989), glavni i odgovorni urednik časopisa Új Symposion u Novom Sadu(od 1989 do 1991), osnivač i glavni urednik izdavačke kuće »zEtna« i online časopisa »zEtna – magazin pod vulkanom« (koji na adresi www.zetna.org od 1999. godine aktivan).
Irina Subotić
irina suboticIrina Subotić, istoričarka umetnosti, profesorka emerita, predaje na master programima Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu. Bila kustos Muzeja savremene umetnosti (1965-1978) i Narodnog muzeja (1979-1995) u Beogradu. Doktorat Likovni krug časopisa Zenit 1921-1926 odbranila na Univerzitetu u Ljubljani.
Pavel Gatajancu
Pavel GatajnacuRođen je 1957. godine u selu Lokve San Mihai, Banat. Završava osnovnu školu u rodnom mestu i Srednju ekonomsku u Alibunaru, a fakultet Političkih nauka u Beogradu. Radio kao profesor u Alibunaru i Vršcu. Od 1986. godine prešao u Novi Sad gde je radio kao analitičar u Pokrajinskom komitetu Saveza komunista Vojvodine. Zaposlio se u Radio Novom Sadu 1990. godine kao urednik emisije iz kulture na rumunskom jeziku, a zamenik odgovornog urednika za kulturu postaje 2003. godine.
Snježana Banović
Snježana BanovićTeatrologinja, redateljica i društvena aktivistica, profesorica na odsjeku Produkcije Akademije dramske umjetnosti Sveučilišta u Zagrebu. Rođena u Zagrebu, studirala francuski i španjolski jezik na Filozofskom fakultetu, diplomirala režiju na Akademiji dramske umjetnosti. Usavršavala se u SAD-u, Francuskoj, Njemačkoj i Velikoj Britaniji. Režirala brojne predstave u hrvatskim kazalištima i u inozemstvu.
dr Olga Zirojević
Olga ZirojevićRođena 15. maja 1934. godine u Pančevu. Tu je završila osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirala 1957. na Filozofskom fakultetu u Beogradu, grupa za istoriju. Godinu dana radila (honorarno) na sređivanju turske arhivske građe u Arhivu Beograda. U vremenu od 1958. do 1960. završila postdiplomske studije na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, grupa za istoriju i grupa za orijentalistiku (magistarski rad: Jedan vek turske vladavine u Slankamenu (1521-1621)).
Radila u Istorijskom institutu od jula 1962. do novembra 2001.godine. Odbranila doktorsku disertaciju Carigradski drum od Beograda do Sofije (1459-1600) na Filozofskom fakultetu u Beogradu juna 1967. godine. Tema kojom se bavi: turski period nacionalne istorije od XV do XVIII veka. Na studijskim istraživanjima boravila u Bugarskoj, Turskoj, Nemačkoj, Austriji, Francuskoj i Mađarskoj. Radovi prevođeni na više jezika. Učestvovala na nekoliko desetina naučnih skupova u zemlji i inostranstvu.
Merima Omeragić
Merima OmeragićMerima Omeragić (Sarajevo) završila magistarski studij književnosti na Univerzitetu u Sarajevu, na tezi iz (anti)ratnog ženskog pisma. Njena uža interesovanja se vežu za područje kulture, umjetnosti, društva i queer teorija. Objavljivala je oglede i kritiku u referentnim časopisima u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji te Crnoj Gori.
Jasmina Gavrankapetanović Ređžić
Jasmina Gavrankapetanović ReđžićRođena u Sarajevu 1980. Osnovno i srednje obrazovanje stekla u Belgiji. Diplomirala na Odsjeku slikarstvo ALU Sarajevo 2002. Magistrirala na Odsjeku slikarstvo Okinawa Prefectural University of Arts, Japan 2006. Diplomu Prvostepenog Mastera 'Cultural Projects for Development', Università degli Studi di Torino/ILO stekla 2008. godine.
Maja Breznik
Maja BreznikBreznik, Maja doc. dr. (1967-), raziskovalka, docentka sociologije kulture. Zaposlena kot raziskovalka pri Mirovnem inštitutu. Doktorirala iz sociologije na UL leta 2001. Doslej vodila ali sodelovala v 15 raziskovalnih projektih. V zadnjih letih se ukvarja s proletarizacijo kulturnih delavcev in privatnimi trgi dela.
Milena Dragićević Šešić
Dr Milena Dragičević ŠešićDr Milena Dragićević Šešić, profesor Menadžmenta u kulturi, Kulturne politike, Studija kulture i medija na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Diplomirala i magistrirala na Fakultetu dramskih umetnosti, specijalističke studije u Francuskoj (Univerzitet Pariz VIII), doktorirala na Filološkom fakultetu.
Биљана Тануровска Ќулавковски
Биљана Тануровска ЌулавковскиБиљана Тануровска Ќулавковски, дипломиран историчар на уметност; магистрира културен менаџмент и културна политика на Универзитетот за уметности во Белград. Во моментот работи на докторската теза во областа на менаџментот и културна политика во современи изведувачки уметности, на Универзитетот за уметност во Белград. Завршува неколку истражувачки програми, како и специјализации.
Selman Trtovac
Selman TrtovacRođen 14.08.1970. u Zadru, SFRJ.
Studirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i na Umetničkoj akademji u Dizeldorfu. Doktorirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku za skulpturu, 2012. godine. Član je Internacionalnog umetničkog gremijuma IKG. Inicijator i suosnivač Umetničke zadruge Treći Beograd. Živi i radi u Beogradu.
Marija Čolpa
Marija ČolpaMarija Čolpa (1970) je dramaturškinja, novinarka i publicistkinja. Radi kao kolumnistkinja i novinarka nezavisnog nedjeljnika Monitor iz Podgorice. Zaposlena je kao PR, dramaturg i urednica edicije o Crnogorskoj kuhinji u Matici crnogorskoj, Ogranak Herceg Novi.
