Mediantrop

object349757056

Mediantrop broj 13

(Ne)verbalni udarci sa sportskih terena

Dragan NikitovićDragan NikitovićKoliko puta vam se desilo da čujete prenos utakmice i na samo prvih nekoliko rečenica znate ko komentariše? To je znak da komentatori uvek idu u paketu sa sportskim dešavanjima. Oni bi trebalo da nas uče sportu, kulturi, kao i uvažavanju protivnika. Oni treba da nas uče pravilima fudbala, košarke tenisa...

Oni nam dočaravaju atmosferu na terenima. Njihove rečenice, poput Delićeve „Ljudi moji, je li to moguće?" se prepričavaju generacijama. Njihovi lapsusi poput Pantićevog „ Izlaze Partizanovi igrači... a evo i naših" su većinom nezaobilazni deo svake komentatorske karijere. Sportski komentatori su interpretatori trenutka, a kao takvi obeležavaju svaki bitan i manje bitan sportski događaj. Dokumentarni film o bokseru Mate Parlovu, čiji je urednik Zora Korać a reditelj Mića Milošević, predstavlja izuzetan pogled na spoj kulture komentatorstva i sporta. Dokumentarac je obuhvatio život i karijeru sjajnog jugoslovenskog i hrvatskog boksera kao i meč između Mate Parlova i Gilberta Karilja na olimpijskim igrama 1972. u Minhenu. Taj meč između ostalog mnogi pamte po Nikitovićevom prenosu.

Dragan Nikitović je znao da gradi svoj prenos. Umeo je da napravi pauzu, i da uhvati tren kada je idealno mesto ćutanju. On je bio komentator koji nije gomilao suvišnim informacijama, koji bi gledaocu prepustio apsolutno uživanje u igri. On je pričao o onom što se događa u tom trenutku, na tom terenu, u toj igri. Neke informacije, koje bi mu se učinile značajnim, imale su kod njega mesto za vreme odmora igrača, ili u prekidima igre. Znao je uzbuđenje da prenese na gledaoce i slušaoce. U trenutku kada je davne 1972. godine Mate Parlov osvojio zlato Nikitović je istovremeno pojačavao svoj glas i prenosio bitnost na sve koji su meč pratili putem televizije. Dragan Nikitović jeste komentator od kojih bi današnji trebalo da uče.

Postalo je normalno da nas sportski komentatori „zadivljuju" raznim informacijama koje su pronašli na internetu. Niti ima logike, niti uzbuđenja u njihovom prenosu. Nema tu mesta osećanjima kao ranije, nema tu mesta dešavanjima na terenu, sve se svodi na to da nema tišine i prenos je valjan. Neverbalnost je deo komentatorstva; ako nemaš šta da kažeš ćuti. Pusti da igra na terenu priča sama za sebe. Nema potrebe gomilati bilo kakav meč nepotrebnim i zamornim informacijama. Nekada su se utakmice čekale i zbog briljantnih i maštovitih, smislenih prenosa. Neretko je sam stil govorenja bio zanimljiviji od dešavanja na terenu.

Danas, kada komentator nije adekvatan, gledalac menja kanal ili stišava ton. Danas gledalac ima pravo da ne čuje sve.

Višnja Jukić, studentkinja novinarstva FPN, 16. novembar 2012.

PRETHODNI BROJ: MEDIANTROP BROJ 12