Mediantrop

object349757056

Mediantrop broj 13

O nekadašnjem boksu

Mate ParlovMate ParlovNikada nisam pratio boks. Čini mi se da nisam ni odgledao neki meč, ako se ne računaju oni iz „Rokija“i „Razjarenog bika“. Kao pacifista po samoj prirodi, nisam razumeo zašto neki boks nazivaju plemenitom veštinom. Zahvaljujući „Centru za medije Ranko Munitić“ i „Kursu televizijskog sportskog novinarstva“ koji je tamo u toku,uspeo sam donekle da odgonetnem ovu zagonetku.

Naime, dok je na ekranu Mate Parlov vodio bitku za olimpijsko zlato, uz komentar Dragana Nikitovića ja sam shvatio da moja predstava o boksu nije baš najtačnija. Iako je objekt našeg interesovanja bio, pre svega, televizijsko sportko komentatorstvo, odnosno Dragan Nikitović, meni je pažnju zaokupila priča o Parlovu, o jednom drugom vremenu i drugačijem shvatanju sporta.

Sama činjenica da se Mate bavio amaterskim boksom deset godina pre nego što je prešao u profesionalce sama po sebi govori više o ovom velikom šampionu i duhu vremena nego što bih ja, rođen skoro dvadeset godina posle njegovog zlata u Minhenu mogao i umeo da kažem. U finalnom meču sa Kubancem Kariljom sudija je prekinuo meč već u drugoj rundi, jer se Kariljo četiri puta našaou nokdaunu, iako ni jednom nije završio na podu. Dakle, na prvom mestu bilo je zdravlje takmičara,jer Kubanac nije ni jednom pao ili delovao kao da zasta ne može da nastavi meč. A nakon toga, iskren zagrljaji svih aktera meča, uključujući i trenere.

Prosto sam ostao zapanjen, jer je takvo ponašanje, takav stav u kome je poraz samo poraz, a ne tragedija epskih razmera kao u Šekspirovim dramama je prosto nezamisliv u gladijatorkim vremenima gde je jedini cilj pobediti, po bilo koju cenu. Prosto se čovek zapita kako bi danas sport izgledao da se na Olimpijskim igrama još uvek takmiče amateri, da se sport nije pretvorio u biznis? Da li bi bilo manje doping afera, da li bi bilo manje smrtnih slučajeva na sportskim terenima, da li bismo bili pošteđeni tih dramatičnih scena kada se pred milionskim auditorijumom tragično završavaju životi zbog nečega što je nekada bila igra? Da, sport bi ostao sport, fudbal ne bi bio najvažnija sporedna stvar na svetu već bi ostao razonoda, igra i nadmetanje pre svega u duhovnoj, a ne telesnoj sposobnosti.

Kada pogledate kako je danas boks postao na neki način cirkus sličan američkom rvanju, gde se takmičari međusobno psuju, pljuji i biju na konferencijama pre i posle meča, shvatite da je sport nekad bio gospodska veština ili kako se to popularno kaže, plemenita veština. Bio, nažalost.

Vladimir Kovačevic, student novinarstva FPN, 14. novembar 2012.

PRETHODNI BROJ: MEDIANTROP BROJ 12