Mediantrop broj 13
Kao uvodna reč br. 4
Zorica Jevremović MunitićTridesetak tekstova ovog broja svedoče o razrastu novih saradnika i inovantnih tema. Broj započinjemo hronologijom nastanka grafita u čast Ranku Munitiću. Po meri novih likovnih tendencija uličnog arta, i ispoljene odanosti čoveku koji je svojim delom zadužio regiju.
Sadržaj četvrtog broja
- "Rankove zagrebačke šezdesete " Ranko Munitic – "Neki problemi kriterija I kritičkkog vrednovanja u jugoslovenskoj kinematogtrafiji" (II deo)
- Grafit – "Hronologija jednog grafita"
- Dušica Žegarac – „Filmski festival u Puli (1953 – 2013)"
- Paula Bobanovic – „Razgovor sa Dušicom Žegarac"
- Rastko Močnik – „Družbena kohezija individualističnih družbah"
- Đorđe Bajić – „Krugovi, opet"
- Pavel Gatajancu – „Mamă, povesteşte copiilor povestea cu Jugoslavia"
- Pavel Gatajancu – „Majko, ispričaj priču o Jugoslaviji
- Vladimir Kolarić– "Ekscentrizam i Irena Aleksander"
- Zorica Jevremović – „Andrej Mitrović, Klio"
- Ljiljana Maričić Grujić – "Ples na vodi"
- Jasmina Gravrankapetanović – "Le flaneur"
- Sanja Krsmanović Tasić – „Fatalne žene u Prištini"
- Milica Zajcev – „Prvi objavljeni tekst Milice Zajcev"
- Miroslav KARIĆ -„Zbogom andergraund"
- Zorica Jevremović – „TV Dragan Babić"
- Neđo Osman – „Motovdem Santosa!"
- Neđo Osman – „Govorio sam tišinom"
- Maja Vukadinović – „Farma"
- Milan Vlajčić - „Cigla u zidu"
- Andrej Šprah – „ Uredniška beseda"
- Mira Vlahović – „Brkovi"
- Snježana Kordić - „Jezik"
- Olja Milošević – „Život prerezan na pola"
- Zoran Vuković – „Alegorija psihičke transformacije"
- Ivanka Apostolova – „Gorčinota na Fon Kant"
- Milenko Jergović - „Novo ćirilično izdanje Leksigografskog zavoda Branko Kukić iz Čačka"
- Merima Omeragić – „Tragična trasformacija umjetnosti u život"
- Ivana Stefanović – „ BEMUS za svoj 45 rođendan"
- Olga Zirojević - "Patlidžan"
- „The human condition"- Petar Popović
RANKOVE ZAGREBAČKE ŠEZDESETE
Neki problemi kriterija i kritičkog vrednovanja u jugoslavenskoj kinematografiji - II deo
Ranko MunitićPogledajmo sada, da ostavimo ostalo po strani, našu kritiku u cjelini njene filmske djelatnosti. Filmski kritičar može koristiti četiri mogućnosti da bi uspostavio vezu između svojih napisa i čitalačke publike.
Hronologija jednog grafita
GrafitPetanaestogodišnji mladić je jednog junskog popodneva icrtao ovaj grafit na zgradi u kojoj je živeo i stvarao Ranko Munitić. Fotografisao ga je otac koji je pasionirani fotograf aktivnosti „Centra za medije Ranko Munitić“.
Filmski festival u Puli (1953 – 2013)
Dušica ŽegaracPula. Nekad beše. Šta nam se ovo dogodi za ovih proteklih dvadesetak godina?!
Ponekad mi se čini da je to bio samo jedan od onih ružnih, teskobnih snova, košmara iz kojih ne možete da se probudite. I bio je, i još uvek je košmar i mora. Ne možemo da se iz njega probudimo jer je u pitanju naša najstvarnija stvarnost. Živi pesak vremena je pojeo skoro četvrtinu našeg života. Ne znam kome je gore i teže, nama koji pamtimo ono „pre Slobe", ili onima kojima je ono „posle Slobe" sve što mogu da nazovu svojim životom i svojim sećanjima kojima će jednog dana da dosađuju svojoj deci i unucima.
Razgovor sa Dušicom Žegarac
Paula BobanovicVeć s 15 godina osvojila je prvu Zlatnu arenu za glavnu žensku ulogu u svom prvom filmu 'Deveti krug'. Uloga Židovke Rut odredila joj je profesionalnu karijeru iako je do tad imala za sebe sasvim drugačije životne planove. Do danas se tri puta vraćala u Pulu po Zlatnu arenu, a igrala je u 70-ak filmova i desecima kazališnih predstava u kojima je maestralno odigrala najrazličitije karakterne likove, ali je uvijek uspješno izbjegavala intervjue i promociju u javnosti, osim ako to nije bilo usko vezano uz njezin posao.
Družbena kohezija v individualističnih družbah
Rastko MočnikIzraz »kohezija« je bil nekdaj teoretski koncept: o njem je, denimo, pisal Marcel Mauss1. Glavna poanta Maussove sociologije je bila, da so tudi »negativna družbena dejstva« (ločitve, tabuji, izogibanja) bistvena določilnica družbene strukture, da jih morata sociologija in antropologija upoštevati prav tako kakor »pozitivna dejstva« (povezave, obveznosti, bližine) – in da je navsezadnje družbena struktura sestavljena iz obojih, iz »pozitivnih« in iz »negativnih« družbenih dejstev.
Mamă, povesteşte copiilor povestea cu Jugoslavia
Pavel Gatajnacu
Mamă, povesteşte copiilor povestea cu Iugoslavia
Povestea cu ruinele şi bombele căzute peste ţara
Şi casa de unde răsărea soarele libertăţii
Pentru toţi nenorociţii din Europa de sud-est.
Mama, ispričaj deci priču o Jugoslaviji
Pavel GatajnacuMama, ispričaj deci priču o Jugoslaviji,
priču o ruševinama i bombama koje su padale preko zemlje
i o kući gde se nekada rađalo sunce slobode
za sve nesrećnike iz jugoistočne Evrope.
