Mediantrop

object349757056

Mediantrop broj 13

Pouzdan vodič kroz vrt sa stazama koje se račvaju

Mediji danasMediji danasNajpribližniji opis sveta medija početkom druge decenije XXI veka bio bi: Vrt sa stazama koje se račvaju. Upravo taj naslov jedne od priča H. L. Borhesa najpribližnije opisuje složeno obilje puteva i alternativa u lavirintu današnjih medija. Da bi se u taj svet ušlo, orijentisalo se i kroz njega napredovalo neophodan je pouzdan vodič. Upravo to je knjiga Mediji danas –uvod u masovne komunikacije * Džozefa Tjuroua (Joseph Turow) koju je nedavno objavio Clio.

U prilog uverenju da ovakav sud o knjizi Medija danas nije samo subjektivno viđenje dobronamernog (i nedovoljno kritičnog) recenzenta govore dva podatka. Prvi, knjigu je na engleskom jeziku objavio Ratlidž (Routledge) – vodeće ime među brojnim izdavačima u oblasti medija i komunikaciije. I drugi, ne manje uverljiv: knjiga je od 2009. kada je prvi put objavljena imala četiri izdanja, ne računajuči ono elektronsko (Amazon/Kindle). Pred srpskim čitaocem je treće dopunjeno izdanje u vrsnom, akademskom prevodu Aleksandra Luja Todorovića čiji se već i pristanak da prevede ovu knjigu može smatrati njenom pozitivnom ocenom . On je, naime, autor jedne već objavljene knjige (Umetnost i tehnologije komunikacije) u istoj ovoj ediciji Multimedia. To je važno zbog toga što, osim ove edicije, u Srbiji nema niti jednog izdavača koji bi složeno polje medijskih studija ovako promišljeno, sistematski i inovativno pokrivao. Postoje naravno sporadični izuzeci tako da se spisak literature koju preporučujem studentima na osnovnim , master i doktorskim studijama ne sastoji, srećom, samo od knjiga koje čine ovu ediciju.

Ako bi se na kvalitete ove knjige želelo da ukaže na lapidaran, sažet način (knjiga inače ima 545 stranica) onda bi to svelo na sledeće četiri ključne tačke:

Prvo, komuniciranju se u njoj pristupa iz perspektive medijskog sistema, a baš to omogućava shvatanje prirode i mehanizama povezivanja i međuticaja ekonomskih, političkih i kulturnih činilaca koji posredno (spolja) i neposredno (iznutra) oblikuju svet današnjih medija.

Drugo, ona pruža pouzdan insajderski uvid u svet medijskih industrija i u to kako je sadržinski i organizacijski oblikovan njihov odgovor na trendove globalizacije i sa njome povezani proces tokova i mreža.

Treće, digitalna konvergencija je ključ koji omogućava da se spoznaju putevi preobražavanja tradicionalnih masovnih medija posredovanog komuniciranja (štampe, radija, televizije...) ali i još više od toga. Knjiga pruža osnovu za razumevanja suštinski novih načina povezivanja masovnih medija sa novim medijima i novih medija međusobno što korisnicima (nije više reč o auditorijumu) omogućavaju neposredovano, aktivno učešće u komunikacionim procesima.

Četvrto bi se moglo nazvati lajtmotivom ove knjige. Reč je o medijskoj pismenosti kojoj ova knjiga doprinosi. Polazeći od ključne uloge koju mediji imaju u savremenom društvu, autor smatra da je njihovo razumevanje bitno ne samo za (buduće) medijske profesionalce već i za svakog građanina. Jer, jedino tako, uz svest o moći medija čiji je bitan uslov medijska pismenost, moći će se da minimizuju pritisci kojima determinacijski okviri ekonomije i politike nastoje da oblikuje medije a potom i svest svakoga od nas.

Gore navedeni program Džozef Tjurou ostvaruje u okviru tri dela knjige koje čini devet poglavlja. Prvi deo je Kako razumeti prirodu masovnih medija i čine ga sledeća poglavlja: 1. Kako razumeti masovne medije i značaj medijske pismenosti 2. Šta je medijsko poslovanje 3. Formalne i neformalne kontrole medijskih sadržaja: državna regulativa, samoregulativa i etika 4. Istraživanje medijskih učinaka i medijske kulture. Naslov drugog dela je Medijski džinovi i višemedijske aktivnosti i čini ga dva poglavlja : 5. Svet nejasnih granica između medija i 6. Svet medijskih džinova. Treći deo knjige je Štampani mediji i sastoji se od tri poglavlja: 7. Industrija knjiga 8. Industrija novina i 9. Industrija časopisa.

Valja istaći da objavljivanje Medija danas osnažuje sud koji sam ranije izneo** o ediciji kojoj ova knjiga pripada , ali i o izdavaču kakav je Clio. Smatram ,naime, sa još više razloga da je jedan od osnovnih kvaliteta edicije Multimedia (koju znalački uređuje Divna Vuksanović) i izdavača to što je još od samih početaka nastojao i u znatnoj meri uspeo da knjige koje su se pojavljivale unutar ove ali drugih njegovih edicija imaju sinergijski učinak. To znači da sadržaj jednih obogaćuje razumevanje drugih, da nakon čitanja jedne od njih u drugima nalazite saznanja (teorije, ideje, argumentacuju...) koja potkrepljuju ili još bolje, dovode u pitanje nešto što ste smatrali već etabliranom istinom. Pri tom, ovo napred rečeno ne važi samo za unakrsan uticaj knjiga unutar iste edicije što je lako pretpostaviti i razumno očekivati. Ponekad je to uticaj „na daljinu" kada se nešto što je saopšteno kao teorijska tvrdnja ili stvarnosni sud (faction) osnažuje nečim što je plod književne imaginacije, odnosno izmišljenog lika ili narativa smeštenog u okvire nekog romana ili zbirke pripovedaka (fiction) koje Clio takođe objavljuje.

Branimir Stojković

____________________
**Džozef Tjurou, Mediji danas – Uvod u masovne komunikacije, Clio, 2012.
**V. Mediji za knjigu - knjiga za medije, Clio, 2008.

PRETHODNI BROJ: MEDIANTROP BROJ 12