Mediantrop

object349757056

Mediantrop broj 13

Romano lilaripe ande Srbija

Marija  AleksandrovićMarija AleksandrovićNeve historikane rodimata mothon kaj e Roma dži kaj agor XII veko traisarde ande Indija.  kana nakhlo lengo dumutno egzoduso, Roma avile ande  Srbija kana o thagar Dušano sas šerutno   (1308-1355)[1]  ande  XVI veko, Roma trajinas ande sasti Srbija. Gadava mothol amenđe kaj e Roma lačhe trajinas, godolastar kaj line gadžendar adeturja thaj aver konfesija, sar te majlačhe šaj trajinas paše gadže.

Pale romani čhib thaj lilaripe, teljarde te roden katar XV veko, a majbut pale romani čhib ćerde ande XIX veko o Aleksandar Paspati, Džordž Borou, Franc Miklošič, Hajnrih fon Vlislocki thaj aver.[2] Angluni pustik pale Roma pe dasikani čhib ćerdi si ande 1803. berš, lako nav sas „Stematografija, sireč opisanije načalnogo proishoždenija Ciganov mađarski s nekim pripovedkami“ ramosarda la o  Petar Asi Marković[3]. Katar importantne romologurja ande XX veko sas o Rade Uhlik thaj o  Tihomir Đorđević. Rade Uhlik ramosarda ande  1937. berš    „Romane gilja“, a ande 1947. berš alavari  „Ciganski  rečnik“ savo ćerda kana sas ande romane care ande Bosna. O Tihomir Đorđević ramosarda paramiča ande  1933. berš „Ciganske narodne pripovetke“, savo phenda ande anglemothovipe pustikako kaj si ande dasikane paramiča save ramosarda o  Vuk Stefanović Karadžić, Vuk Vrčević thaj aver  si vi but paramiča e Romenca [4].

Tradicijako lilaripe Romengo ande Srbija

Majbut e gadže ćidenas tradicijako lilaripe rromengo, godolastar kova so ćidenas naj sas lačhe boldino pe dasikani čhib godolastar kaj či džanenas e rromani čhib. Godolastar e rromani poezija sas but drom bi lačhe nakhadi pe dasikani čhib[5]. Po agor trjandenge beršenge XX veko, o Trifun Dimić teljarda te ćidel  tradicijake romane đilja ande Vojvodina, thaj sa godova čhuta ande pustik : „Kana vavas andro foro ― Dolazeći sa vašara“ savi inkljista ande  1979. berš, pale godova berš inkljiste vi: „ Rromane romaja, sovlahimate thaj bahtarimate ― Romske kletve, zakletve i blagoslovi“  ande 1985. berš,  „Ćidimata rromane điljendar ― Romska narodna poezija“ ande 1986. berš „Tradiciako rromano lilaripe ande Vojvodina ― Tradicijska romska književnost u Vojvodini“ ande  1997. berš. romane paramiča ćidas vi o lilarno Alija Krasnići, savo e paramiča ćida po Kosovo thaj Metohija, e pustik si nav :„ Devla ćer man kir! ― Bože pretvori me u mrava!“ 2001. berš. Romane garadine alava ramosarda o  Rajko Đurić ande 1990. berš a ande Ćidimasko pustik „ Čhudem phabaj ando bov“ 2012. berš e Marija Aleksandrović [6] ćerda e  klasifikacija pale tradicijako romano lilaripe andar inkljiste antologije thaj vi katar e đilja save korkoro ćida. Romano tradicijako lilaripe ćide vi bi vladake ćidipa tale agor XX veko (Istraživači Romi[7] andar e  Žablja, Osvit andar o Niš[8]). O lil pale čhavora „ Čhavrikano lil“ savo inkljelas katar o  Rrominterpress, andar o  Beogrado inkljelas katar  1995. – 2000. berš, ande savo sas but romane paramiča thaj e tradicijake romane đilja. Kava romano lil arakhada but romane đilja katar bistaripe.

 Artikano lilaripe pe romani čhib

Sar ramol o R. Đurić[9], ande XIX veko, lilarne save sas e roma ramosarde artikano lilaripe numaj pe dasikani čhib. maškar lende sas vi  Milan Begović, Nikolaj Velimirović thaj Velimir Živojinović Massuka. Angluni lilarni savi sas Romnji si e Gina Rajničić (1830 ― 1891). Laće đilja ramosarda  etnologo Hajnirih fon Vlislocki ande ćidimaski pustik “ Rromani poezija”[10].  Ande vrjama maškar duj maškar themutne  marimata teljarda o lil pe rromani čhib „Romano lil” ande savo sas ramosardo nekhabor paramiča thaj rromane đilja džikaj inkljelas o lil, trin đindurja. Šerutno manuš sas o  Svetozar Simić. Po agor  šovardešengo berš  XX veko, lilarno savo sas Rom  Slobodan Berberski (1019 ― 1989)[11]  ande piri ćidimaski pustik „ Džaipe phralesko  Jakala“ del o trajo romenge paramičenđi. Llilaripe thaj e đilja pe romani čhib ande maškar  XX veko, ramosarde but romane lilarne sar kaj si  Rajko Đurić,  Trifun Dimić, Jovan Nikolić, Alija Krasnići, Gordana Đurić, Barjam Haliti, Slavimir Demirović, Zoran Tairović, Ranko Rajko Jovanović,  Ištvan Farkaš, Mehmet Saćip, Dragica Kaldaraš, Zoran Rašković thaj aver.

Rromani čhib naj standardno ande Srbija, godolastar e lilarne ramon pe piri rromani čhib, so majdur inkljel te lilarne save ramon po arlijsko dijalekto naštik te ramon ppale Roma save džanen o gurbetsko dijalekto. Godolastar šaj te dićhen kaj ande rromane ćidimaske đilja ačhel pe jekh rig romane đilja a pe aver nakhado pe dasikani čhib. Khajda  rromane đilja xasaren katar piro šukaripe.

Marija  Aleksandrović


[1] R. Đurić, Istorija romske književnosti, Vršac 2010, 83.

[2]  Sa jekh, 25.

[3] D. Acković, Tradicionalna nematerijalna kulturna baština Roma, Beograd 2012, 23.

[4] Sa jekh, 24.

[5]  Ande lilaripaski pustik „Ciganska poezija“ R. Uhlika thaj  Branka V. Radičevića,  dikhlem kaj nakhade đilja katar rromani čhib pe dasikani xasarde piro šukaripe. Ramosaripe pale nakhavipe ande lilaripe dikh M. Aleksandrović „ Bacila sam jabuku u peć“ Novi Sad 2012.

[6] Marija Aleksandrović, „Čhudem phabaj ando bov“, Novi Sad 2012.

[7] Istraživači Romi, „Prilozi za istraživanjetradicije Roma u Sremu”, Novi Sad 2002.

 

8 R.Đurić, „ Historija pale rromao lilaripe“, 83.

Sa jekh, 88.

10 Sa jekh 89.