Mediantrop

object349757056

Mediantrop broj 13

Kao uvodna reč - 3 -

Zorica Jevremovic MuniticZorica Jevremovic MuniticDvadetsedam tekstova u „Mediantropu“ br. 3 svedoči o naporu uredništva da se regionalnost kao bitna strategija časopisa predstavi u totalu.

Početak broja u rubrici „Rankove zagrebačke šezdesete“ tekst je „Neki problemi kriterija i kritičkog vrednovanja u jugoslavenskoj kinematografiji“ kao prvom analizom tih ranih šezdesetih godina prošlog veka o traženju vrednosti YU kinematografije, oblasti kojima se Ranko Munitić bavio sve vreme, i u dvehiljaditim…Ranko je imao 20 godina 1963, a mislio je kulturološki.

 

Marija Krtinić piše o dodeli godišnje „Regionalne nagrade za medije Ranko Munitić – Trepetalo iz Trogira“ velikanu kinematografije, Puriši Đorđeviću. Janko Baljak uveličava ovo priznanje podsećanjem na prethodne dobitnke ove Rankove nagrade.

Tri teksta iz projekta „Limited space Sarajevo/Berlin“ iz pera Jasmine Gavrankapetanović Redžic, Adle Isanović i Cllarise Thieme svedoče o naporu naše urednice iz BIH da sveobuhvatno pridje problemu kulturnog i civilizacijskog memorisanja ratnih belega u BIH, i Sarajevu u prvom planu. Maja Breznik, urednica iz Slovenije je započela svoj rad u ovom broju sa objavljivanjem teksta o položaju umetnosti u kapitalizmu koji nedostaje idejama u široj regiji. Biljana Tanurovska, urednica iz Makedonije se odlučila sa konceptualni intervju sa Sonjom Zdravkova o problemu savremenog plesa u Makedoniji a Ivanka Apostolova postavlja pitanje o mizoginiji u makedonskom teatru. Dve žene predstavljaju hrvatsku kulturu u svojim najboljim ideativnim predlozima za budućnost kulture u regiji, Snježana Banović i Vitomira Lončar. Neka bude tako.

Ne manje važno je ulazak u „Mediantrop“ i Nedje Osmana, nemačkog gradjanina dvadesetak godina, koji će u nastavcima pisati za naš list o problemu integracije Roma u širu zajednicu, ali i o njihovim doprinosima u kulturi i umetnosti. Njegov tekst je na romskom, ali i na srpskohrvatskom, kako Nedjo naziva jos uvek jezik kojim je govorio u Drugoj Jugoslaviji.

Milica Stojanov obrazlaže fenomenološki pristup delu Vladimira Perića a Dušica Žegarac započinje svoje zapise o filmu, i sećanjima na YU kinematografiju čiji je akter bila od samog početka. Selman Trtovac piše o nastajanju „Trećeg čoveka“, njegovog koncepta i koautorstva sa Rankom Đankovićem.

Milena Dragićević Šešić nastavlja sa svojim „Dnevnikom iz Indije“ osvetljavajući kulturološke kotraverze tog istočnog dela svetske kulture. Svi prikazi knjiga, filmova i festivala su kulturološki neophodni. Tekstove Irine Subotić, Zorana Jankovića, Dunje Jelenković, Vladimira Kolarića, Branke Radović, Zorana Rakića, Miljenka Derete čine okvir za razumevanje pozicije umetnosti i razumevanju dosega medija u ovdašnjoj kulturi.

Dejan Grba objavljuje svoj prvi tekst o digitalnoj umetnosti. Ipak ne kasnimo u XXI veku za tumačenjima oblasti stvaranja koja su u opticaju, nezaobilazna i neophodna. Time je pristajanje na globalističke opservacije potvrdilo raspon strategije časopisa – od regionalnosti ka univerzalnosti.

Dobili smo i urednicu iz Crne Gore, Mariju Ćulpu, tako da je uredništvo u potpunosti stalo u okvire regionalnosti naših kulturnih sredina. Novoustanovljena rubrika „The human condition“ namenjena je svima nama kojima je potrebna ljudskost u izkazu, u idejama, u temi. Ovog puta jedan takav svetao primer je iz pera proslavljenog novinara „Vremena“, Miloša Vasića

Zorica Jevremović Munitić

 

PRETHODNI BROJ: MEDIANTROP BROJ 12