Mediantrop

object349757056

Mediantrop broj 13

Ivanka Apostolova – Balkanski Esej: Žena na Balkanu

    Šta je žena na Balkanu danas?

Ivanka ApostolovaIvanka ApostolovaUrša Jurman (kurator, Slovenija), kaže: Koncept identitete je lepilo na katerega nas lovi ideologija. (Facebook, mart, 2014).

Sanja Horvatinčić (istoričarka umjetnosti, Hrvatska), kaže: Draga Ivanka, Mislim da je termin "balkanske žene" neodrživ, odnosno, teško mi je govoriti o takvoj općoj kategoriji. Ono što mogu tvrditi je da je na ovim prostorima u zadnjih 20-tak godina (od raspada Jugoslavije) došlo do retradicionalizacije i partijarhalizacije cjelokupnog društva, čime je položaj žena u društvu podređen; njihova ranije ostvarena prava (poput prava na abortus, porodiljni i slično) dovode se u pitanje pod pritiskom neoliberalne ekonomije i crkvenih lobija, a slika žene u medijima izrazito je objektivizirana. (Facebook, mart, 2014).

Biljana Žikić (antropologinja roda, Srbija; Slovenija), kaže: Teško je generalizovati jer kad pokušaš nešto da zaključiš i staviš ga u zatvorenu formu u nekoliko rečenica, suočavaš sa tim da ti prvo napamet padaju stereotipi ili da tvoj trenutni komentar zavisi od trenutnog raspoloženja i toga šta će od tvog iskustva u ovom trenutku prvo da iskoči na površinu.

Ali da pokušamo: moj prvi utisak, kada pomislim na balkansku ženu je muka, patnja, težak život i konstantna borba da se žena prepozna kao ljudsko biće koje zaslužuje sve što zaslužuje i muškarac. Žene se bore sa mizoginijom, seksizmom, patriarhalnim lancima koji, čini mi, nisu ništa slabiji nego što su bili pre 50 godina, čak je situacija za žene i gora, kad govorimo o teškim uslovima prekarijata u kojima žene danas masovno žive i rade, kad govorimo o porodičnom i seksualnom nasilju i naročito o seksualizaciji ženskog tela.

Sanja HorvatinčićSanja Horvatinčić

Od malena nas (žene) na Balkanu pripremaju na težak život. Sećam se kad smo kao klinke pričale da li bismo volele da imamo žensko ili muško dete, većina je govorila muško. Zašto? Odgovor je bio da se ne bi mučio u životu, žene se mnogo više muče. Od malih nogu smo bile postavljene u neravnopravan položaj sa svojom braćom, koja su imala prednost samo zbog svog pola. I to nema veze sa obrazovanjem roditelja itd, to je tako snažna tradicija da to da je "muško" bolje, naslednik prezimena i garant trajanja porodice, naslednik porodične tradicije, to su uverenja koja su duboko sačuvana u kolektivnoj svesti na Balkanu da nikakvo obrazovanje niti široki pogledi na svet to ne mogu da promene ili ga vrlo teško menjaju. Da su stvari i danas takve, govori nedavni podatak iz Crne Gore, gde su u javnost procurele vesti o tome da žene prekidaju trudnoću ukoliko nose žensko dete.

Žensko telo kao objekat seksualnih želja muškaraca je toliko sveprisutno u popularnoj kulturi (i ne samo u njoj) da se devojčice od malih nogu uče submisivnosti i pasivnosti i tome da moraju da se svide muškarcu da bi uspele u životu. Ispoljavanje ženske seksualne želje i uživanja je i danas na Balkanu tabu - sramota - nedostojno i nepristojno.

Podaci o nasilju nad ženama su zastrašujući - svako malo neko ubije devojku ili ženu i to najčešće u "toplini porodičnog doma" i to najčešće neko njoj najbliži: muž, dečko.

Potpuno odsustvo seksualnog obrazovanja za tinejdžerke i neinformisanost i nepopularnost korišćenja kontracepcijskih sredstava za posledicu ima neverovatan broj abortusa kod maloletnica i žena (u Srbiji 2,8 abortusa po ženi, prema Institutu za javno zdravlje). To ima katastrofalne posledice po zdravlje žena.


Biljana ŽikićBiljana ŽikićŽene su na Balkanu najprisutnija populacija medju nezaposlenima, prekarnim radnicima, nesigurnim zanimanjima. Sa sve većim srozavanjem radnih prava i socijalne zaštite i porastom neoliberalnih zahteva u balkanskim državama, žene su izložene poslovima od jutra do mraka koje im onemogućavaju da svoju decu uopšte vide, porodiljsko odsustvo sve više postaje daleki san. U uslovima užasne krize u balkanskim državama danas, sve ovo postaje još zaoštrenije.

Medjutim, balkanske žene su žilave i snalažljive. One su te koje nose celu porodičnu ekonomiju, brinu i održavaju socijalne mreže, koje se u najtežim trenucima krize i ratova snalaze mnogo bolje od muškaraca i donose hranu na sto za celu porodicu. Vekovi teškog života, nejednakost i mizoginija doprinela je da su balkanske žene razvile čitav niz strategija za preživljavanje i za borbu za svoje mesto u društvu. Jedna mlada reperka iz Srbije mi je rekla da je shvatila da mora da se dotera da bi publika htela da čuje to što ona ima da kaže - njen tekst i njenu poeziju. I da to uspeva. Dok je nastupala u trenerkama, muškarci su joj otimali mikrofon, sada kada nastupa doterana i našminkana, je slušaju. Još jedna od mnogobrojnih strategija je da žene pokušavaju da ostvare ono što žele preko moćnih muškaraca u društvu jer znaju da kao žene neće moći da ostvare prepoznavnost i svoj cilj. I takvo stanje žene konstantno tera u potvrđivanje starih i izmišljanje novih manipulativnih tehnika.

Da zaključim, mislim da balkanska žena ima neverovatnu snagu, izdržljivost, energiju i snalažljivost koja se ogleda u raznoraznim strategijama preživljavanja i ostvarivanja sebe i svojih ciljeva, a te strategije se prenose s kolena na koleno, od majke do ćerke, nekada svesno, ali češće potpuno nesvesno, usvajaju se obrasci ponašanja koji ženama pomažu da opstanu. U zadnje vreme primećujem da se pojavljuje sve više mladih žena koje se udružuju i zajedničkim snagama zasnovanim na rodnoj solidarnosti pokušavaju da menjaju balkansku mizoginu stvarnost. (Facebook, mart, 2014).

Maja Bogojević (filmska kritičarka, Crna Gora), kaže: Žrtva, pogurena pod teretom posla (domaćinskog i javnog) i pod pritiskom patrijarhata, u stalnom rascjepu izmedju ruralnog i urbanog, istoka i zapada, ekscesno utihnula ili ekscesno bučna. Veoma jaka, jer samo toliko jaka žena može podnijeti sve pritiske patrijarhata, ali i ambivalentna, jer poslušno nastavlja reprodukciju ljudske vrste u patrijarhalnom stilu života. (Facebook, mart, 2014).

Maja BogojevićMaja BogojevićIvanka Apostolova (likovna antropologinja, Makedonija), kaže: Makedonsko-Balkanska žena je devojčica, žena i starica koja je zaglavila u svet poluobrazovanih, neproduhovljenih muškaraca na poziciji odlučavanja; i što je najtragičnije ona nesvesno poddržava svoj-vakav status quo u društvo. Ako je članica nevladine aktivističke organizacije ona je aktivistica po inerciji grantovske politike jer tako ima finasiska primanja s kojim bi mogla platiti mesečne troškove za život, i možda je uspela malo uštediti za malo eskapizma od realnosti za godišnji odmor na reci, jezero, planinu ili more. I tako ponovo ništo nije promenila u društvo. Ako je zapošljenja u državni sektor, onda glumi na Facebooku da je postala dio lokalne elite, jer samo stara i novokomponirana lokal-elita - nepotističke sojke rade u državnom sektoru, i po neki radni i revnosni isključak koji radi za 30 ljudi u timu; radi za ljudi koje logoreično govore, žderu tuđu energiju, poziraju na Faceboku kao da su iz Monaco ili Beverly Hills - jer ništa ne rade, ali cuzaju državnu kasu. Žene koje rade u privatnom sektoru (ako nije IT sektor), obično rade bez pare-bez platu, jer za njih ne važi niti jedan zakon države u vezi prava radnika, ljudska prava, ženska prava. Ako žena odluči da rodi dete, ono če biti zaraženo kliničkom bakterijom na Ginekologiji, jer to je svakodnevna praksa o kojoj niko i ne odgovara, sve dok joj beba ne umre ako nije rodjena u Sistini (ali to skupo košta-poroditi se u Sistini). Ako dete preživi onda če ga vaspitavati da kad odraste odgugla iz Makedonije u beli svet, za bolji život i više sreće. Ako mlada devojka odluči da sredi svoj život u Makedoniji onda postače članica političke partije, smeniče imidž u stilu turbo folk pevačice (jer mora biti naporno seksi 24 jedva podnošljivih časa) i uloviče prvu bračnu budalu na koji če naiči – budala zapošljena u državnom sektoru (koji istražuje porno klipove na državnom Internetu). Da bi skupa nakon godinu dve krkanja čevapčiče, ražnjiče, Urša JurmanUrša Jurmankoktele od lošeg alkohola, italijansku pastu i brzo skuhanu kremvišlu, beli kruh od sojinog brašna i milkšejk od GMO banane, započeli varati jedno drugo, zbog praznog života koji imitira TV sapunice. Jer samo to nam kuhaju lokalne medije za tupoću i glupoću. Ako si samac od žena, i imaš preko 30 godina, sredina bi te definitivno zabradila kad bi im to bilo dozvoljeno bez zakonske dvoličnosti. I ako si nedaj bože nešto kao spontano, prirodna i nepretenciozno alternativna, onda definitivno nisi normalna.

U ovakvoj sredini natalitet opada, brakovi se teško sklapaju, muškarci i žene se otuđavaju, penzioneri kukaju ili žive zaglavljeni u svom vremenu, brain drain kulminira, neki mladi ljudi odlaze na sezonski rad po platformama ili na brodovima u svetu, oni koje se vrate sa nešto para kući, možda će im se i posrečiti da nadju malo partnerske ljubavi jer tako postaju gasterbajtersko situirana kasta (tradicionalno lokalno pedigre) za malo sreće dok još niste postali smrtno umorni.

Na ulicama kao na catwalk-u hoda jeftino odglumljena emancipacija.

 

Pitala, sakupila, kompilirala: Ivanka Apostolova (ko-autorica), 2014/2015