Mediantrop

object349757056

Mediantrop broj 13

Branislav Nikolić – Jalovička likovna kolonija

Branislav NikolićBranislav NikolićJalovička likovna kolonija osnovana je 1978. godine u Posavo-tamnavskom selu Jaloviku. Usponu Jalovičke kolonije i velikom ugledu koji uživa nemerljiv doprinos dala je čitava plejada domaćih i stranih umetnika koji su preko tri i po decenije svojim radom ispisali najblistavije stranice u istoriji njenog postojanja. Među umetnicima nalaze se imena iz Japana, Švedske, Francuske, Italije, Amerike, Holandije, Norveške, Španije, Portugalije, Egipta... kao i imena naših poznatih umetnika među kojima su Petar Omčikus, Kosa Bokšan, Bojan Bem, Kosta Bogdanović, Neša Paripović, Zoran Todorović, Mrđan Bajić, Vladimir Perić, Milorad Mladenović, Selman Trtovac, Radoš Antonijević, Ivan Grubanov, Miloš Tomić i drugi. Jalovička likovna kolonija ima sopstvenu galeriju čiji fundus predstavlja broji preko 500 umetničkih dela.

Domaćini sa slikom Vicente FitaDomaćini sa slikom Vicente FitaNajspecifičniji karakteristika Kolonije je simbioza sela i umetnosti pri čemu je samo selo Jalovik pretvoreno u geleriju. Zahvaljujući pravilu i običaju, koje je vladalo do pre desetak godina, da svaki umetnik svome domaćinu ostavi bar po jedan umetnički rad, čitav Jalovik postao je jedinstvena galerija kakve, zasigurno, na našim prostorima još nije bilo. Kako primećuje dugogodišnji učesnik i selektor Kolonije Kosta Bogdanović, dva momenta su izuzetno važna: "Prvo, stvaranje umetničkog dela u nekonvencionalnim uslovima, gde je i domaćin svedok postojanja jednog do skora njemu nepoznatog poziva umetnika, u Jaloviku ja postao ne samo lako prepoznat i prihvaćen nego i veoma uvažen. Već i time što po pravilu jedan od nastalih radova umetnika, koji rade u Koloniji, ulazi u posed domaćina, je jedna vrsta stvaranja duhovnog bratstva umetnika i sela.

Postavka rada Carlos-a Carmonamedina-ePostavka rada Carlos-a Carmonamedina-eDrugo ovde je stvoren jedan poseban komunikacijski sistem koga određuju okolnosti kao na primer, ko je umetnik, kod koga je, šta on to radi. Ova dva momenta stvaraju povode za jednu posebnu hroniku sela u vidu prepričavanja i pamćenja, što takođe čini jedan vid specifične lokalne i javne kritike rada kolonije. Stanje u Koloniji je skoro podudarno sa stanjem u poljima. Neka godina je rodna, neka manje, ali nikada se ne dešava da nema baš ništa. U svakom slučaju računi se svode i u Koloniji završetkom žetve. To bi bila prirodna činjenica osnovne podudarnosti i razumevanja domaćina, umetnika, organizatora Kolonije i celog sela."

 

                                                                               Branislav Nikolić (www.jalovik.net)