Mediantrop

object349757056

Saopštenje redakcije

Sa velikom radošću smo primili vest da se među dobitnicama nagrade "ANDJELKA MILIĆ" našla i glavna urednica časopisa "Mediantrop" Zorica Jevremović ...

Opširnije...

Mediantrop br. 13 ...možda poslednji broj

biljana     oči ko u Deteta osmeh Šereta korak Letačice, zagrljaj ...

Opširnije...

THE HUMAN CONDITION – Zorica Jevremović, Ubili su ...

Lekarskoj komori Srbije Danima se pitam da li ministar zdravlja Tomica Milosavljević brine o zdravlju i načinu lečenja pacijenata ili samo štiti ...

Opširnije...

Vitomira Lončar – Dragi Lastane, jesam li ...

Ne mogu si pomoći.Ništa više ne razumijem.Sve ono za što većina misli da je "normalno" (uh, što mrzim tu riječ), meni nije "normalno". Jednak ...

Opširnije...

Илеана Урсу – Писмо непознатом истомишљенику

Хладно! Идем ка Тиси и све је леденије, очито мој Банат зна шта је зима. У себи мислим није то због гоишњег доба, није. Некад сам се радовала зимама ...

Opširnije...

Igor Galo – Ode nam Arsen

Bio je uvijek negdje uz sve nas, pa i uz mene, na dohvat uha i srca ... još iz dječačkog doba – On, pa onda i Ona, Arsen i Gabi. Meni je On bio ...

Opširnije...

Nihad Kreševljaković – Humor pod opsadom: Mujo, ...

Humor se iz perspektive preživjelih opsade Sarajeva često prepoznaje kao jedna važna karakteristika preživljavanja. Humor pod opsadom kolikogod se ...

Opširnije...

Борис Дежуловић – Видимо се на Фарми

Сунце ти јебем, на шта је спала некад надалеко злогласна београдска гангстерска сцена! Ето страшног Кристијана Кикија Голубовића у телевизијском ...

Opširnije...

Varja Đukić – In Patria

Crnogorsko narodno pozorištePremijera 27. Novembar 2012. Po djelima Danila KišaPOST SCRIPTUM Adaptacija i režija: .................... ...

Opširnije...

Lazar Jovanov – Kulturno-politički pokret KPGT ...

Abstrakt: Poseban doprinos jugoslovenskoj alternativnoj sceni, postmodernom teatru, estetici Novog Baroka, ambijentalnom pozorištu i uopšte razvoju ...

Opširnije...

Aleksandar Milosavljević – Hamlet između Londona ...

Vilijam Šekspir: HamletRežija: Dominik Dromgul i Bil Bakhurst Produkcija: Glob teatar, London, Velika Britanija Naravno da je u eri ovdašnjeg sve ...

Opširnije...

Olga Zirojević – ANTROPOLOŠKI POJMOVNIK (VIII), ...

Doslovno znači kiosk na četiri svoda, zgrada na drvenim stubovima ("Čardak mu je od trides't direka"). U pitanju je balkanski turcizam persijskog ...

Opširnije...

Зоран Стефановић – Светлана Спајић: Или си ...

Разговор вођен поводом концерта „Zeitkratzer, Svetlana Spajić & Friends: Singing the War", Haus Der Kulturen Der Welt, Берлин, 17. јануар 2016. ...

Opširnije...

Lidija Bizjak – U tom Somboru, SOMUS

Posle četvrtog, a pre petog festivala klasične muzikevreme : aprilmesto : Sombor, Bačka, Vojvodina, Srbija, Evropa Zašto ulagati u kulturu? Zašto ...

Opširnije...

Aleksandar Zograf – Iznikli

Opširnije...

Veljko Krulčić – Kako je Helena Klakočar ...

Angouleme, gradić s četrdesetak tisuća stanovnika, udaljen od Pariza nešto manje od tri sata vožnje vlakom. Kraj siječnja 2000. godine. Festival ...

Opširnije...

Ivanka Apostolova – COMIC BOOK: Personal Futurism ...

  COMIC BOOK: Personal Futurism / Public Politics, PRODUKCIJA, Skopje, 2013/2014 Editor: Ivanka Apostolova (Artist and anthropologist) Url: ...

Opširnije...

Milan Tepavac – Izložba ‘Sortiranje’

Milan Tepavac u novoj seriji radova koristi termin autosortiranja referišući na jedan od preduslova procesa dokumentacije i arhiviranja. U savremenoj ...

Opširnije...

Mihailo Ristić – Sećanje autora-umetnika na ...

... U PROSTORU "NOVA OSEĆAJNOST" (Stara pivara, Skadarlija, Beograd)SREDINOM OSAMDESETIH GODINA PROŠLOG VEKA Za umetnika ništa ne predstavlja veći ...

Opširnije...

Jasmina Gavrankapetanović-Redžić – Svjedoci ...

Pisana riječ nije dovoljna da osigura kontinuitet pamćenja.1 A.Wieviorka   Prva izložba „Svjedoci postojanja" organizirana je u opkoljenom ...

Opširnije...

Stefan Milivojević – Gromade filmske: filmofilski ...

"E, poznat mi je taj glumac, mislim da sam ga video na Gromadama" je rečenica koja će vrlo moguće biti u stalnoj upotrebi u godinama pred nama. Iako ...

Opširnije...

Зоран Стефановиќ – Враќањето на самоуверениот ...

Предговор књизи: Горан Тренчовски, ТЕЗИ И АСКЕЗИ (есеји), "Феникс", Скопље, децембар 2015. Стратегијата на сопственото и колективното освестување ...

Opširnije...

Veljko Eraković – Lifecasting kao novi oblik ...

Apstrakt: Fenomen lifecastinga (digitalnog pozorišta) je relativno nov i neistražen fenomen. Može se tretirati kao hibrid reality programa, jer se u ...

Opširnije...

Hrvoje Turković - Filmska osjetljivost Aleksandra ...

Katalizacijska godina filmskog eksperimentalizma u Hrvatskoj – 1963. Godine 1963. Aleksandar Srnec svojom je kamerom snimio vezan niz raznolikih ...

Opširnije...

Ana Šturm - Kruha in iger

Na kratko o zgodovini Festivala slovenskega filma Filmski festivali ob vse slabših distribucijskih pogojih predstavljajo pomembno platformo za vse ...

Opširnije...

Andrej Šprah – Razgradnja absolutizma pomena ...

Umetnost je vedno kozmogonična, toda kozmogonijo razkriva kot to, kar je: nujno pluralna, razpršena, zastrta, barvni pridih ali ton, stavek ali ...

Opširnije...

Branko Vučićević – Najkraća filmska kritika: O ...

Pohvaljujem film "Klip" Maje Miloš. Branko Vučićević   Recenzija prvi put objavljena u časopisu Mediantrop br.2   Branko Vučićević ...

Opširnije...

Ranko Munitić – Branko Vučićević

Ali 1961 – 1963. su kulminantne i u spisateljskoj karijeri Branka Vučićevića, majstora kratke kritičko–ironijske forme, zvezde zvezdane revije ...

Opširnije...

Dragana Milić - Početak jednog divnog ...

Beše to, jednog leta gospodnjeg, onog tako bitnog za nas, 2000-te, ako me pamćenje moje, inače prilično nepouzdano, služi; beše pre podne, uobičajeno ...

Opširnije...

Borislav Stanojević - Usamljenost super-heroja

...

Opširnije...

Mediantrop broj 13

Илеана Урсу – Писмо непознатом истомишљенику

Илеана УрсуИлеана УрсуХладно! Идем ка Тиси и све је леденије, очито мој Банат зна шта је зима. У себи мислим није то због гоишњег доба, није. Некад сам се радовала зимама у Банату, све бело, бело да очи заболе од белине. Ово је нека сива зима, тмурна, на њивама жито никло и бори се са ветром, нема тог топлог покривача, па само на местима да извире врх младих биљака. У мени је сиво, слично црним ораницама, мотају ми се по глави чудне мисли, непознате до мојих педесет, мада, да будем искрена, јављале су се повремено, срочиле се у стих. Записала сам их, неке објавила, обзнанила, али ни ја ни ико други није застао да о томе мисли. Сада те исте мисли имају видљиве последице које ће бити тешко занемарити, немогуће заобићи, скоро никако излечити.

Већ више од две деценије, сваки пут кад идем у село, наивно верујем да ћу наћи ведрију слику. Знам ја добро да је то немогуће али ипак ми више прија да по средњем Банату путујем са неком надом. Међутим, не. Дочека ме празно село, мислим улице празне, тумрне, нико. Напуштене куће са разбијеним прозорима зјапе као слепци у празно. То је дакле оно што је истина. А не приче о очувању традиције, једногодишње изношење старе ношње или игра на фестивалу. И све ово ти пишем само да некако правим оквир за оно што је алармантно. Још пре једну деценију сам говорила, додуше у празно, вероватно као и сад, да ће моја национална заједница (румунска) сама себи затворити школе. А сигурна сам да не морам рећи да је то један од последњих катанаца на кућу, немати школу на свом језику је губљење језика а губљење језика се јасно изједначује са брисањем, опет ми се враћа оно о традицији и обичајима и ношњи иРека Тиса, током зимеРека Тиса, током зиме фолклору. И велико питање: с ким и коме? Зашто се то дешава и ко је крив ако се уопште може именовати један кривац? Прво треба добро читати демографску статистику. А она јасно каже да се румунска заједница у последњих три деценије скоро преполовила. Јасно је мени да ће се наћи једни који ће говорити о одласку у иностранство (нису у праву) и они други, којима још мање верујем, који ће говорити о асимилацији и економским тешкоћама. Пошто је истина једна она се, по обичају, налази изван таквих срачунатих прича. Мислим да је и ту заједница сама себе укинула. Ако се опет вратимо на ту статистику, видећемо да је заједница румуна јако стара и да се рађа дупло, чак и више, мање деце од оних који нас напуштају заувек. Ја сам писац и преводилац. Ја гледам из другог угла од политичара, економиста и срачунатих гадова. Румуни у Војводини имају школе на свом језику сто година (намерно не дајем тачне податке, нека се неко, ко се тиме бави, коме је то професија, прави праве анализе, ја само следим мисли које ме терају да задрхтим од њих више него од зиме). Некада у нашим селима (румуни су углавном рурално становништво) једна генерација у школама је бројала до осамдесеторо деце. Сада ако у се роди десет кажу да је добро. И није ни то највећи јад, неко ће рећи да јесте и то страшно, али мука је што румунске породице више не уписују своју децу у школама са румунским наставним језиком. Е то је страшно. То је право убиство језика. И себе. Имати разред од двоје деце на румунском језику у селу које је некад имао по два разреда са 35 ученика у генерацији јесте страшно. О томе сам говорила и пре али без утицаја. Додуше, јасно је мени да не може имати неки утицај реч писца у време кад се за књигу маше само онај који је школу завршио Виногради средњег Баната, током зимеВиногради средњег Баната, током зимепре педесет година. Ја више немам децу за школу. И неко ће речи шта се онда меша, стара па нема своја посла. Имам ја посла и то је један од њих: очување језика. Моја деца (мада из мешовитог брака) говоре, пишу и, најважније, читају на језику своје мајке. И то им није сметало да напредују и зврше „велике" школе и добију академске титуле. Напротив. Зашто моји сународници не уче своју децу језик који су наследили од дедова и који су очували на овим просторима више од два века? Е то је питање. А не одговори да не даје држава, не даје нам овај или онај. Људи права се узимају а не дају.

Хладно у средњем Банату. Пишем ти ово само да некако испустим горчину. Јер већ дуго стискам зубе да не крикнем и стискам капке да ми суза не врци. А и даље не знам да ли ми је толико хладно због зиме или због свега што се скупило у мени па ми је изнутра хладно. Опрости што те оптерећујем. Али ако не сада онда кроз неколико деценија и ти, драги истомишљениче, ћеш осетити исту хладноћу у својој заједници. Зато промисли и учи шта не треба радити и како сами да не ставимо катанц на нашу кућу – језик.

Илеана Урсу